Tel +651 464 033 04

Kosančićev venac 19, Belgrade 11000

radnim danom od 9 do 19 h

m

This is Aalto. A Professional theme for
architects, construction and interior designers

Top

Ivan Pavić

  |  Ivan Pavić

„KOSMOS”

NEBESA-MESEC, ulje na pl. 106x131cm, 2008.

Stupa -praznina 1, ulje na pl. 80x65cm, 2014.

Stupa-praznina 2, ulje na pl. 80x65cm, 2014

Nebesa-sunce 2, ulje na platnu, 90x120cm, 2020.

NEBESA-VADZRA-KRST II, ulje na pl. 90x110cm, 2012.<br />

Diskos, ulje na pl. 50x70cm, 2010-2017.

Veliki diskos, ulje na platnu, 90x120cm, 2020.

Velika bela stupa, 100x80cm, ulje na pl. 2019.

NEBESA-SUNCE, ulje na pl. 80x80cm, 2009.

CARSTVO NEBESA (MESEC), kombinovana tehnika na papiru, 18x40cm, 2010.

IVAN PAVIĆ

Diplomirao je na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu, na odseku slikarstva 1984. Magistarske studije slikarstva završio na istom fakultetu 1986. Specijalizaciju na Ecole National Superrieure des Beaux Arts u Parizu stekao 1989.
Izlagao na 41 samostalnoj i na preko 200 grupnih izložbi u zemlji i inostranstvu. Zastupljen je u zbirkama Muzeja grada Beograda, Srpske akademije nauka i umetnosti, Narodnih muzeja u Beogradu, Zaječaru, Vranju, Trebinju i u mnogim privatnim zbirkama u zemlji i inostranstvu. Više njegovih radova iskorišćeno je u ilustrovanju korica i unutrašnjih strana knjiga. Kao integralni deo romana Milorada Pavića Poslednja ljubav u Carigradu naslikao je predloške karata za špil Vizantijski tarot.
Član je ULUS-a, ICOM –a, AIMC –a (2008 – 2014). Aktivno je izlagao na izložbama Umetničke grupe Ametist. Zaposlen u Narodnom muzeju u Beogradu kao šef Odelenja za konzervaciju i restauraciju. Pored slikarstva i konzervacije bavi se pisanjem haikua, haibuna i kratkih priča. Zbirku pripovedaka Vampirović i druge priče objavio je 2017.

Rekli su

“Od drevnog, čudesnog kamenja složite stepenike budućnosti”
Nikolaj Rerih

Likovni umetnik, pesnik, Ivan Pavić izložbom Kosmos – Carstvo Nebesa sažima i rezimira svoje dosadašnje analize, “citirajući” svoja ranija vizeulna rešenja, on daje novu sintetičku interpretaciju stečenih iskustava. Osobenom retrospektivom, kojom se predstavlja ovom prilikom, umetnik otkriva opus građen od ciklusa, zasebnih, izdvojenih, ali koji se nadovezuju jedan na drugi i prožimaju se u logičkom sledu likovnog, ali i filozofskog istraživanja. Pavićevi ciklusi, proživljeni, protumačeni na nov način, potvrda su kontinuiteta, duhovnog napredovanja u beskonačnom usavršavanju na koje je umetnik osuđen.
Kontemplativni, introspektivni radovi Ivana Pavića, odišući uzdržanom decentnošću, samokontrolom i mirom, traže koncentraciju i budnost – angažovanost posmatrača kako bi sa njima ostvarili komunikaciju.
Bogatstvo tehnika koje umetnik koristi, od mozaika, direktno i indirektno slaganih, kombinovanih sa reljefom – objektom, ulja, radova na japanskom pirinčanom papiru, obogaćenih osobenom reljefnošću nastalom iz reakcije papira na vodu i boju, govori o širini njegovog pristupa i potrebi za istraživanjem, eksperimentom.
Lirskim osećajem za prirodu, precizan posmatrač, sjajan animalista, Pavić s lakoćom sažima formu i karakter životinje u simbol (vuk, jagnje, goveče, riba). Tumačeći složeni sistem zakonitosti i postulata prirode – Kosmosa, on se ne ograničava na hrišćansku simboliku, već iščitava i ono pagansko, prvobitno, iskonsko: značenje krsta je i Vaseljena – Univerzum. Hrišćanska ili semitska žrtva paljenica – jagnje, ovan, komunicira sa istočnjačkim samožrtvovanjem zeca.
Osim značenja, koja smo prihvatali učenjem – kao pripadnici određene civilizacije, kada u mozaiku Carstvo Nebesa vidimo prasliku Dobrog Pastira, Svetog Sergija Radonješkog, kome prilaze šumske zveri, Franje Asiškog, koji blagosilja životinje, ili slušamo Budinu propoved – simboli, kroz koje umetnik govori, poseduju i drevno značenje zapisano u genetskom kodu čovečanstva. Pavić se obraća i ovom nivou svesti ponirući u zajedničke temelje indoevropske kulture.
Neke slike ovog ciklusa možemo čitati kao mapu sveta: simboli su u središtu smisla, ali i vizuelnog dela slike, oko njih se simetrično, nekad koncentrično, gradi i razvija kompozicija, kao da im se može pristupiti sa svake strane, pozivaju nas da obilazimo oko njih, da uronimo u njih.
Na složenim kompozicijama u okeanu ispod Nebesa – Sunca, plove morska bića i “dubinske ribe” iz Pavićevog ranijeg ciklusa, zemlja je personifikovana predelima viđenim iz umetnikovog ateljea u ciklusima Godišnja doba i Fragmenti pejsaža, uzdignutim do univerzalnog simbola; u prisustvu večnog Plavog plamena spoznajemo da smo čestica Kosmosa.
Formirane minimumom sredstava, ispunjene zgusnutim smislom, bez suvišne naracije, uravnotežene, stroge, slike Ivana Pavića ispunjene su redom neophodnim da kosmički haos stvaralčkim procesom bude preveden u Carstvo nebesa. Umetnik – posvećenik traga za odgovorom na večita pitanja čovečanstva već u samom kreativnom činu nalazeći ispunjenje. Kosmos kroz Carstvo Nebesa, kao propoved u tišini, zrači sopstvenom energijom čije isijavanje gotovo fizički osećamo.

Jelena Mežinski Milovanović

(povodom izložbe slika, mozaika i radova na papiru “Kosmos – Carstvo Nebesa”, Galerija Ogranka SANU u Novom Sadu 2015.)

Čista i jasna misao, intelektualna i duhovna radoznalost, iscrpno humanističko obrazovanje, marljivost, karakter i lična skromnost, samo su deo vrlina umetnika Ivana Pavića. Slikar i vajar, restaurator i konzervator, pesnik haiku poezije, ovaj beogradski umetnik i na planu likovne umetnosti potvrđuje navedene kvalitete, afirmišući svoj poetsko-filozofski stav adekvatnim plastičnim jezikom.

Težnja ka lišavanju od “viška” i nepotrebne “punoće” slike, njeno pražnjenje, redukcija likovno-plastičkih elemenata, potpuno je u skladu sa pražnjenjem uma, meditacijom, kako bi se jednostavno i intuitivno sagledale istine i bitne vrednosti kako u životu, tako i u umetnosti. Zato Ivan Pavić insistira na jednostavnosti crteža, konture, oskudnom koloritu u kome preovlađuje plava boja beskonačnosti uz belu, crnu i sivu. Isecanjem komada platna, takođe se potencira i bukvalana “praznina”, u fizičkom biću slike, nasuprot njenoj celovitosti. Hladnoća i meditativnost plave u kombinaciji sa belom i crnom, kod Ivana Pavića, uz jednostavan, sveden crtež, svedoče o minimalističkom pristupu u umetničkom izražavanju.

Kao umetnik koji svakako oseća, ali pre svega mnogo zna i promišljeno pristupa mediju, redukcijom sredstava plastičkog izražavanja, Ivan Pavić se uklapa u aktuelne tokove savremene vizuelne umetnosti.

 

Ivona Rajačić-Barandovski

(povodom izložbe slika “Plavi plamen praznine”, Galerija ULUS,  Beograd, 2003)

Iz ateljea

Umetnik kaže