Predstavljeni radovi su uvid u proces višegodišnjeg umetničkog istraživanja Nine Radoičić koje polazi od radova na platnu većih dimenzija – Mat(r)ica sve do tzv. Njihovih delimičnih otisaka – radova na papiru manjeg formata.

Događaj se odvija u međuprostoru između ove dve istovremeno spojene i razdvojene celine / jezgra. Emocionalna sećanja su u tom prostoru uskladištena i autorka uspeva da suprotstavljanjem isključivo apstrahovanih kolirističkih prizora pokrene i prizove nešto duboko, važno, što svi znamo, prepoznajemo i nosimo. Balans je baš tu, u simbiozi makro i mikro planova.

Nina je isključila pokret četkice i samim tim slikarstvu delimično oduzela značajnu premisu manuelnog rada-veštine ruke, dugotrajne vežbe crteža, merenja, mimezisa…uvodeći termine iz grafike / matrica, otisak i postavljajući ga na nešto drugo, na više sfere gotovo iskupljeničkog / asketskog / redukovanog i reproduktivnog procesa mišljenja, saznanja i osećanja unutar koga je svaka matrica i svaki otisak jedinstveno čulno uživanje.

Automatizam ovde gotovo da ne postoji, sve je pažljivo planirano i izvedeno sa retkim uplivima slučajnosti koji se ne tretiraju kao greška/glitch, već kao upliv sudbonosnog i još jedna potvrda akcije/dejstva viših sfera likovnih opservacija.

Jelena Spaić, istoričar umetnosti