Top

RANKA LUČIĆ JANKOVIĆ

  |  RANKA LUČIĆ JANKOVIĆ

„RITAM KOSMOSA”

Put života, kombinovana tehnika, 64x98cm, 2011.

Na kraju, kombinovana tehnika, 65x50cm, 2015.

Ćutanje, kombinovana tehinka, 64x50cm, 2017.

Zvezdana staza, kombinovana tehnika, 64x99cm, 2011.

Uhvaćena svetlost, kombinovana tehnika, 50x64cm, 2012.

Poljubac, kombinovana tehnika, 50x64cm, 2012.

Crveni pulsar, kombinovana tehnika, 64x98cm, 2011.

Noćni cvet, kombinovana tehnika, 64x49cm, 2018.

Oniks, kombinovana tehnika, 64x49cm, 2018.

Varijacija, kombinovana tehnika, 50x64cm, 2012.

RANKA LUČIĆ-JANKOVIĆ

Rođena 1955. godine u Stambulčiću. Završila srednju školu za primijenjenu umjetnost i Akademiju likovnih umetnosti u Sarajevu, a poslediplomske studije na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu 1982. godine, na odseku grafike. Član je Udruženja likovnih umetnika Srbije. Živi i radi u Beogradu kao slobodni umetnik.
Izlaže redovno na svim izložbama ULUS-a, Majskoj izložbi grafike Beogradskog kruga, Oktobarskom salonu Beograd, Izložbi male grafike u Galeriji Grafički kolektiv, Oktobarski salon Šabac, Zlatnom peru Beograda, kao i na brojnim međunarodnim bienalima i trienalima grafike u zemlji i inostranstvu: Berlin, Vankuver, Tokio, Peking, Seul, Atina, Budimpešta, Temišvar, Solun, Ostin i Ajova/USA, Šćenćin i Valbrzih/Poljska, Gornji Milanovac, Parnu/Estonija, Varna, Kanagava/Japan, Tajpei, Gdanjsk, Kuala Lumpur, Grenhen/Švajcarska, Bruniko/Italija, Prag, Minsk, Sijan/Kina, Krakov, Kraljevo, Ljubljana, Santiago de Kompostele, Sofija, Grac, Užice, Đindao/Kina, Rio de Ženeiro, Nirnberg, Lođ, Katovice, Bodio Lomnago/Italija, Namur/Belgija, Opole/Poljska, Prijedor, Šangaj, Stokholm, Monterej/Meksiko, Edmonton i Kelowna/Kanada, Talin, Biella/Italija, Skoplje, Chamalieres/Francuska, Banja Luka, Šardža/UAE, Bitolj, Caixa Ourense/Španija, Guanlan/Kina, Ortona/Italija, Yogyakarta/Indonezija, Koči/Japan, Akui Terme/Italija… Učestvovala na preko 400 grupnih izložbi u zemlji i inostranstvu. Ilustrovala znatan broj slikovnica i udžbenika i sarađivala kao ilustrator u mnogim časopisima i publikcijama. Učestvovala na brojnim likovnim kolonijama u zemlji i inostranstvu. Njeni radovi nalaze se u mnogim muzejima, galerijama i privatnim kolekcijama u zemlji i svetu. Dobitnik je više nagrada u zemlji i inostranstvu.

Rekli su

Snagom imaginacije umetnik saobražava svoje ideje što je moguće vernije pojavama koje percepira u realnom ili imaginarnom svetu.

Grafike Ranke Lučić Janković bave se svemirom-stvarnim i imaginarnim. Priroda fenomena koji zaokuplja njenu pažnju gotovno neminovno zahteva apstraktan pristup.
Zamisao o strukturi svemira koju zastupa Stiven Hoking (Stephen Hawking) pretpostavlja postojanje različitih energija u kosmosu; nešto slično uočavamo i na grafikama Ranke Lučić Janković, na kojima apstraktna struktura pozadine pulsira od energije koja kao da se širi izvan fizičkog prostora slike. Neprestana razmena različitih oblika materije i energije nagoveštena je jasno definisanim formama koje se mešaju sa difuznom svetlošću ili oblicima koji dočaravaju snažni protok energije. Crna i crvena boja pojavljuje se na svim grafikama. Crna ukazuje na odsustvo svetlosti, odnosno njenu potpunu apsorpciju, kao što je to slučaj sa kosmičkim crnim rupama. Ta binarnost svetlosti i odsustva svetlosti predstavlja stalnu preokupaciju Ranke Lučić Janković; ovaj arhetipski dualizam postoji u spoljašnjem kosmosu kao i u čovekovom unutrašnjem svetu. Svetlost putuje kroz mračni međuzvezdani i međugalaktički prostor svemira i omogućava nam da ga donekle spoznamo. Svetlost i tama takođe predstavljaju glavne simbole života i smrti, odnosno poznatog i nepoznatog. Savremene teorije opisuju kosmos kao sačinjen, pre svega, od tamne energije i tamne materije. Tamna energija i materija koje prevladavaju u kosmosu ipak ostaju nepoznanica, budući da njihove osobine izmiču naučnom objašnjenju. To isto nagoveštava Lučić Janković posredstvom apstraktnih tamnih oblika i linija kojim je dočarana i čvrstina materije i pulsiranje energije. S druge strane, crvena boja upućuje na svetlosnu energiju zvezda (koju stvara vrelina procesa fuzije), kao i na teoriju Velikog praska, po kojoj je nastanku kosmosa prethodio period vreline, kada su materija i energija posedovale ogromnu gustinu. Od tog trenutka, nauka smatra da se kosmos stalno širi. I gustina i širenje vizuelno su naglašeni ,gustim tkanjem’ prostora slike koje stvara snažan utisak širenja. Izbor plameno-crvene boje uslovljen je još jednim kosmološkim fenomenom – infracrvenim ili toplotnim zračenjem koje astronomima pomaže pri otkrivanju nebeskih tela.

Američki skulptor Aleksandar Kalder (Alexander Calder) smatrao je da je strukturu svemira moguće predstaviti na apstraktan način: Svemir je stvaran, ali ga ne možemo videti. Možemo samo da ga konceptualizujemo. A kad ga pretočimo u ideju u stanju smo i da ga prikažemo. Lučić Janković zamišlja taj nevidljivi fenomen ne samo u okvirima lične vizije beskrajnog prostora i vremena, već i uz pomoć niza postavki koje zastupa savremena nauka. Možda je najširu definiciju svemira ponudio irski teolog iz 9. stoleća Džon Škot Irigen ( Johanes Scotus Eriugena), koji ga je opisao kao sve što je stvoreno i što nije stvoreno. Svemir je takođe opisivan i kao sve što postoji, što je ikada postojalo i što će ikada postojati – zamisao koja je bliska ljudskom poimanju Boga. Mistična filozofija ističe da se pojam svemira, ili Boga, ne može definisati budući da svaka definicija ograničava, te se neograničeni i sveobuhvatni svemir može jedino pojmiti kroz unutrašnji, intuitivni doživljaj. Taj prosvetljujući uvid u čovekov lični mikrokozam smatra se identičnim našem doživljaju makrokozma, odnosno svemira. Prema savremenim kosmološkim teorijama, svemir podrazumeva tri načela: prostor –vreme, razne oblike energije (uključujući i materiju) i fizičke zakone koji ih definišu. Enigmatične slike Ranke Lučić Janković upućuju na sve navedene atribute svemira i podstiču posmatrača da se i sam zamisli nad njegovom tajnom. Svemir je, konačno, unutrašnji koliko i spoljašnji fenomen: za nas sve postoji samo u našem ličnom prostoru i vemenu. Zakoni koji vladaju svemirom, baš kao i ljudskim duhom, neuhvatljivi su i uglavnom ih je moguće samo naslutiti.

Deo teksta iz knjige “Umetnost i stvarnost srpskim očima”,
Dr. Svetlana Rakić, profesor na Frenklin Koledžu, Indijana, SAD

Misterija je osnovni element svake umetnosti
Bunjuel
I
Večno se ponavljaju pitanja: Ko smo? Šta smo? Odakle dolazimo? Kuda idemo? I/ili koliko naše poreklo utiče na našu individuaciju, izbore, emocije?… Koliko sami profilišemo identitet, matrice ponašanja i sopstvena uporišta – u ostvarenosti, kreativnosti, afinitetima, personalnosti?… Kako promena životne sredine i duhovnog miljea deluje na individuu, posebno na stvaralačko biće? Životna praksa upućuje na premisu da je sve proces.
U slučaju Ranke Lučić Janković i njene umetnosti pratimo „sliku povezanog procesa“ jer ona postoji u temelju njene ličnosti, u solidnom umetničkom obrazovanju i građanskom (i porodičnom) vaspitanju, u balansu inteligencije i intuicije, vaspitanoj imaginaciji, u validnom ženskom principu i senzibilnoj prirodi, u iskrenoj empatiji i razvijenoj emocionalnoj inteligenciji, a pre svega u profesionalnosti.
Tokom protekle tri decenije, u voljnim i nevoljnim okolnostima, savlađujući životne i umetničke veštine, Ranka Lučić Janković ponavljala je putovanja (i selidbe) od Sarajeva do Beograda, pa od Beograda do Sarajeva da bi napokon Beograd označila kao svoju stvaralačku bazu i stalno boravište. Može se reći da je “bljesak srećne sigurnosti“ i „velikog učenja“ predstavljao njen (poslovno porodični) boravak u Kini, a ovo privremeno uporište referisalo se na različite aspekte njenog života i kreativnih aktivnosti. Otvorenost da sazna novo u drevnoj azijskoj kulturi i u tome prepozna znake bliske sopstvenoj stvaralačkoj estetici i etici kulminirala je značajnim ciklusima novih grafika. Nastale po povratku iz Pekinga, tokom nekoliko proteklih godina, grafike, nosioci novih idejnih i vizuelnih senzacija, još ubedljivije su je pozicionirale na nacionalnoj sceni među jake autorske pojave. Snagom svog stvaralačkog ubeđenja i talenta ona je jedna od onih autora pred čijim radom se ukidaju predrasude o medijskim konvencijama i njihovom zastarevanju, kao što se danas gleda i na klasične grafičke postupke.

II
Snažnim psihološkim učinkom pojedinih boja, posebno crvene koja ostavlja dubok utisak – crvena boja Kine (i autorkin znak) – niveliše se energetski potencijal ovih grafičkih celina. Pored uvođenja purpurne crvene u rad, Ranka Lučić Janković prostor čita na jedan drugačiji način u odnosu na prethodne mirnije stvaralačke faze. I kao u Velikom prasku, sada se rađa prostor kosmičkih tajni definisan kao polje dramskog susreta Crvene i Crne. Dramu tog susreta prati fenomen kristalizacije koja je vizuelizovana u op-artisitčkom ritmu ponavljanjem prizmolikih elemenata. U isto vreme, razuđenim efektima vibrantnih optičkih deformacija animirano je pažljivo strukturisano polje koje isijavanjem crvene svetlosti sugeriše iluziju treće dimenzije. Upadljiva linija spiralnog ili drugog označavajućeg crteža uznemirava svojom frenetičnošću fino pulsirajući grafički otisak. Deo ove koncepcije su i pasaži gotovo transparentnih vrednosti koje utišavaju zgusnuto bazično crtačko tkanje. I nazivima radova – „Put Kvazara“ (posvećen nebeskom telu u nastajanju koje zrači crvenu svetlost) ili „Crveni Argo“ (asocira na nebesko telo jakih magnetnih amplituda) ili još poetičniji nazivi grafika „Uhvaćena svetlost“, „Poljubac“, „Miris noći“ ili „Čuvari zvezda“ – referiraju na plastički kvalitet kompozicije i njenu ekspresiju. Uz to je autorkina cerebralno-emotivna priroda nagrađena i majstorskom veštinom u zahtevnim tehničko-tehnološkim realizacijama radova. Sinergija ove bogate optičko-grafičke iluzije i autorske lucidnosti i temperamenta asocira na idejne koncepte „Gnezda“ ili „Ledene kocke“, arhitektonskih čuda projektovanih za Olimpijadu u Pekingu. Mada su ovi grafički radovi mišljeni i stvoreni pre grandioznih objekata, repeticije saća i/ili umrežavanja predstavljaju jedan od matričnih znakova duha vremena.

III
Može se reći da su u poetskom izrazu Ranke Lučić Janković srećno sublimisana pluralistička iskustva stečena tokom školovanja na akademijama u Sarajevu i Beogradu. U početku, likovna morfologija njenog rada bila je zasnovana na jednostavnoj i čitljivoj figuraciji („Sepeti“, „Trnke“) da bi u sledećoj deceniji dostigla izvestan stepen asocijativne apstrakcije koja je upućivala ka novim rešenjima. Očito, logične promene su se dogodile upravo u ovoj deceniji, najupadljivije u novim radovima; ukinuta je doza asocijativnosti, a uritmovani energetski koncentrat svojim unutrašnjim kvalitetom dominira čitavom kompozicijom. U prepoznatljivoj ortografiji Ranka Janković gradi mrežasto, živo i pulsirajuće crtačko tkivo čiji senzibilitet i frekvenciju određuje baršunasta linija suve igle. Isto tako, temperaturu prividno jednostavne kompozicije balansiraju zasićeni i transparentni pasaži, arhitektonika prostora, njegova sferična dubina i svetlo, izvori i uviri, tekstura znaka, a njena plastička materijalizacija optički je bliska varijaciji modula vazarelijevskog roda. Deo stvaralačkog koncepta ovih grafika su i bojene vrednosti upadljive u sukobu vatreno energične crvene sa vitalno elegantnim crnim. Sugestiju plastičkog prostora i njihovu pulisrajuću materiju naglašavaju upadljive linije živih crtačkih sekvenci čiji tok i ritam, kao zaustavljena misao, fokusira vizuelni događaj i vrhunac njegovog zgusnutog sadržaja.
U službi ovog razvijenog idejnog koncepta očito je superiorno vladanje grafičkim medijem i njegovim finesama. Estetski, vizuelni i energetski potencijal novih radova Ranke Lučić Janković deo su kompleksnog stvaralačkog sistema koji potvrđuje stvaralačku zrelost utemeljenu na dobro temperovanom stanju duha i intelekta.

Ljiljana Ćinkul

Iz ateljea

Umetnik kaže

Prilog TV Kragujevac o izložbi Ranke Lučić Janković u Gradskoj galeriji Mostovi Balkana u Kragujevcu, 10. april 2016.