„Ready-made slagalice i društvene poštapalice“
1. Ženska posla – Telo vreteno
2. Srećno mesto 04
3. Srećno mesto 03
4. Srećno mesto 17
5. Ženska posla – Isceđena
6. Ženska posla – Čista sam
7. Srećno mesto 06
8. Srećno mesto 05
9. Srećno mesto 14
10. Ženska posla – Pukla sam
Anđela Mujčić
Anđela Mujčić (1981), Niš, Srbija
- Maturirala u srednjoj Umetničkoj školi u Nišu, smer – dizajn tekstila;
- Diplomirala slikarstvo na Fakultetu umetnosti u Nišu;
- Specijalizirala na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu;
- Doktorirala na Fakultetu za umetnost i dizajn u Beogradu;
Od 2011. Zaposlena na Fakultetu umetnosti Univerziteta u Prištini, sa trenutnim sedištem u Kosovskoj Mitrovici, trenutno u zvanju docenta na likovnom odseku.
- Samostalno izlagala 25 puta u zemlji i inostranstvu, odabrane izložbe:
- Galerija savremene likovne umetnosti Niš – Paviljon u tvrđavi, izložba „Sagledavanje“; 2022. Narodni muzej u Kragujevcu, Mali likovni salon, izložba „San smešnog čoveka“; 2016. Cite internationale des Arts Paris, Francuska, „Eternal play“ + „Happy place“; Istraživačka stanica za savremenu umetnost Perpetuum mobile, Beograd, doktorska izložba „Večita igra“; Moderna galerija Lazarevac, izložba „Vedra melanholija (ili Tihi svedoci sećanja)“; 2013. Galerija „Centar“ Podgorica, Crna Gora, „Slike-objekti“; Ниш, ГСЛУ „Сaлoн 77“ изложба „Цртежи“; 2012. Prodajna galerija „Beograd“, slike – objekti; 2011. Galerija Prima Center Berlin, Nemačka, izložba „You are waiting for us“; Savremena galerija Smederevo, izložba „Slike“; KC Gradska galerija Požega; 2010. Savremena galerija Zrenjanin, slike i crteži…
- Grupno izlagala na preko 150 izložbi u zemlji i inostranstvu: Francuska, Brazil, Kolumbija, Nemačka, Rumunija, Bugarska, Crna Gora, Bosna i Hercegovina…
- Za svoj rad je više puta nagrađivana:
Dobitnica plakete na 25. Bijenalu tapiserije „Utkano“, Beograd 2022.
Dobitnica prve nagrade na 8. Bijenalu umetnika Vranja 2021.
Dobitnica II nagrade na kreativnom multimedijalnom konkursu „Voyage Blue“ – Galerija SКC, Beograd 2010.
- Radovi joj se nalaze u brojnim zbirkama i kolekcijama: Otkup rada za zbirku Narodnog muzeja Кraljevo; Otkup rada za zbirku Umetničke galerije Narodnog muzeja Кruševac, i drugim zbirkama i privatnim kolekcijama.
- Članica Stručnog saveta za raspisivanje javnog konkursa i odabir pobedničkog projekta koji će predstavljati Republiku Srbiju na međunarodnoj izložbi:
XXIII Triennale di Milano 2022. Unknown Unknowns. An introduction to misteries. Realizator projekta – Muzej primenjene umetnosti Beograd, u ime Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije.
- Članica slikarske sekcije ULUS-a od 2010. i ULUКiM-a od 2012. godine;
- Učestvovala na 30 likovnih kolonija i art kampova u zemlji i inostranstvu, Rezidencijalni boravak – Cite international des Arts Paris, VIII-IX – 2025; 2016.
- Autorka brojnih radionica za studente, decu i mlade.
- Učesnica više međunarodnih projekata i foruma.
Rekli su
Prodajna galerija „Beograd“
Virtuelna izložba „Ready-made slagalice i društvene poštapalice“
Anđela Mujčić iz ciklusa Happy place i Ženska posla
1 – 31. januar 2026.
Promišljanje dela kao ready-made slagalice i permanentno osvajanje pojma igre, najveći je kvalitet umetničkog rada Anđele Mujčić od samog početka – serije „Večita igra“ (2008-2016), “Happy place” (2016) , Ženska posla“ (2017-2025) ili San smešnog čoveka (2021-22), da pomenemo samo neke od njih. Inscenirani ambijenti „nove intime“ u osovini postojeće društvene stvarnosti, na početku samo izolovan ludički gest ili medijska igra po sebi, vremenom prerastaju u duboko ličnu, autoironijsku i participativnu igru autorke sa biranim temama i subjektima okružujuće realnosti.
Serija kolaža “Happy place”, nastala za vreme dvomesečnog rezidencijalnog programa u Cité Internationale des Arts u Parizu 2016. godine, povezuje dvadeset i dve varijacije istovetnog kolažnog prikaza ženskog reproduktivnog sistema. Ona su sredstvo posredovanog govora o egzistenciji žene, u čije ime se i izvan primarno ženskog fokusa, odvija permanentno društveno pregovaranje o produžetku vrste. Na mestu predstave reproduktivnog ženskog organa, kumulacijom kolažnog gesta izranjaju frontalne figure tonusnih maskulinih mišica, serije razbacanih jonskih kapitela i raspevanih muzičkih završnica, ujednačavani ritmovi oksimoronskih sklopova štampe i njene tipografije. Ova radosna, iako ne manje provokativna ispovedna „trabunjanja“ i „ispadi“ nevidljivog ženskog govornika, obraćaju nam se, kako dobro primećuje Milan Ristić, kustos Galerije savremene umetnosti u Nišu – u tonu od „ispovedne ranjivosti do društveno angažovane retorike“.
U seriji objekata i zidnih instalacija, pod nazivom „Ženska posla“, nastajalim od 2017. do danas, umetnica će koristiti autentične, stare, gotovo zaboravljene drvene predmete, koje vezujemo za manuelnu žensku tradiciju i ergonomski koncept predinidustrijskog rada. Njihova namena, koju i danas vezujemo za domaćinstvo i tzv. „ženske poslove“ u kući – karlica za mešenje hleba, pasirka, vretena, brda, čunci, preslice, kašike – novostvorena su porodica ready-made objekata sa posebnim značenjem za samu autorku. Odabrani predmeti sa minimalističkom intervencijom veza i skribe, konca i slova, u autorskoj interpretaciji, dobijaju poseban status riznice emocionalnih stanja, atavističke alatke za merenje praga bola, (ne)ispunjenih katarzi, obećanja, iluzija ili naravoučenija u životu svake žene.
Jelena Krivokapić, istoričar umetnosti
Iz ateljea
Cité Internationale des Arts, 2016.
Umetnik kaže
Intervju sa Andjelom Mujčić
vodila Iva Parađanin
Web magazin VICE
- avgust 2018.
„Srećno mesto“ umetnice Anđele Mujčić
Anđela Mujčić je tridesetsedmogodišnja umetnica iz Niša. Diplomirala je slikarstvo na Fakultetu umetnosti u Nišu, specijalizirala na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu, a trenutno završava doktorski rad na Fakultetu za umetnost i dizajn. Takođe, predaje na Fakultetu umetnosti Priština – Zvečan kao docentkinja na predmetu slikanje. Anđela se opredelila za figuraciju, kao formu likovnog izraza, ali sa suptilnim transformacijama tradicionalnog slikarskog jezika. Često se na njenim radovima može uočiti topla doza nostalgije, međutim određeni radovi direktnije projektuju neke od vrlo radiklanih i preko potrebnih stavova i kritika društva, koja nam je u umetnosti neophodna.
U okviru serijala „Happy place“ (Srećno mesto), umetnica je uradila 22 kolaža na kojima je predstavljen isti motiv – ženski reproduktivni sistem. Nastala je za vreme njenog dvomesečnog rezidencijalnog boravka u Cité Internationale des Arts u Parizu.
Pričala sam sa Anđelom o ovim radovima, njenoj inspiraciji i o tome koliko je važan feminizam u
umetnosti.
VICE: Ćao Anđela, kako je nastala serija HAPPY PLACE?
Anđela Mujčić: Nastala je za vreme mog dvomesečnog rezidencijalnog boravka u Cité Internationale des Arts u Parizu 2016. godine. Serija obuhvata 22 kolaža na papiru, 35×50 cm, na kojima je prikazan ženski reproduktivni sistem, mada ih ja doživljavam kao portrete. Da, to su portreti žena.
Serija je nastala iz potrebe da materijalizujem i učinim vidljivim nešto što me je u tom trenutku okupiralo i možda mučilo. Nisam previše razmišljala da li treba i zašto treba da uradim ovu seriju, jednostavno sam je uradila.
Šta te je inspirisalo?
Nisam sigurna da je inspirisalo prava reč, osećala sam pritisak u tom trenutku. Kada si žena u određenim godinama koja se nije „realizovala“ po standardima koje konstruiše savremeno društvo, kao i tradicionalno, počinješ da osećaš pritisak i socijalni kapital na vlastitoj koži. On kreće od članova porodice i prijatelja pa do svih ostalih, i tako nastaje zbrka. Međutim, kada se malo izmestimo, distanciramo od ustaljenog života, kao da se otvori neko treće oko. Odlazak u Pariz mi je zaista bio višestruko koristan.
Sa druge strane, svedočimo sve većem broju parova koji imaju problema sa začetkom potomstva, ili iznošenjem trudnoće. Sa treće strane imamo večito pitanje abortusa, kao jednog od ključnih tekovina feminističke borbe i osvojenih ženskih prava, a koje se ponovo instrumentalizuje, problematizuje i pokušava da uskrati ženama širom Evrope. Sve ove stvari utkane su u ovaj moj rad.
Šta tebi lično predstavlja ovaj projekat?
Moji radovi katkad imaju karakter ispovesti, kad kažeš nešto naglas – osetiš olakšanje. U ovom slučaju učiniš vidljivim ono što je u tebi. Tako da ovaj rad obeležava jednu fazu u mom životu, promišljanje na temu, ipak, ovaj rad nije posvećen samo meni, već i drugim ženama koje se možda osećaju slično i dele slično egzistencijalno iskustvo.
Zašto baš taj naziv?
Naziv je namerno dvosmislen, radovi su šareni i veseli, a njegova poruka bi verovatno bila sledeća: Naše telo, pre svega ostalog, treba da bude naše srećno mesto, nezavisna zona, jer u njemu živimo i nemamo drugo, i da je zato svaka odluka koju svesno donesemo u vezi njega, iz sebi znanih razloga, ispravna. Plus, nastao je na mestu koje me je činilo srećnom!
Kakve su bile reakcije ljudi na ovu izložbu?
Radove sam prikazala dva puta u Parizu. Open studio je neformalni način prezentacije radova koji omogućuje ovaj program i zaista je odličan. Publiku čine većinom rezidenti (vizuelni umetnici, muzičari,
plesači, filmski umetnici…), ali ih posećuje i publika sa strane. To su ljudi svih generacija, iz celog sveta. Meni je svaka reakcija dragocena, a ova je bila osvešćujuća. Moram da priznam da sam bila zaista iznenađena, polovina prisutnih ljudi (onih koji su se usudili da pitaju) nije znala šta je prikazano na
radovima (glava bika?), ni muškarci, ni žene, ni žene koje su rađale, tako da je izložba dobila i edukativni karakter. Pozitivne reakcije nosim i iz Niša, gde je izložbom HAPPY PLACE otvoren IV ArtFemine festival 2017. godine.
Ti si feministkinja i učestvuješ u različitim akcijama, zašto je feminizam bitan za umetnost i da li je?
Rodna odrednica u mom radu igra ulogu u definisanju likovnog rukopisa kao ženskog pisma. Moji su radovi lični i intimni, nastali kroz jedino iskustvo koje imam, žensko iskustvo, žensko promišljanje i kao takvi oni pripadaju feminističkoj umetnosti. Ako feminističko podrazumeva lično koje je uvek i političko, moji radovi jesu ogledalo jednog vremena i žena koje u tom vremenu žive i deluju.
Umetnost ima moć da stvari učini vidljim, ukaže na nešto, da skrene pažnju, istakne ih, nametne, u tom smislu možemo reći da je umetnost važna feminizmu, kao i feminizam umetnosti.
Na čemu trenutno radiš?
Kako sam se poslednje dve godine intenzivnije bavila pisanjem doktorata, nisam imala puno vremena za praktični rad. Trenutno radim na novoj seriji radova koju sam nazvala Ja sam: Anđela Mujčić. Radovi su realizovani u drvetu, to su trodimenzionalni drveni objekti – ready made objekti. Iz ove serije je za sada prikazan samo jedan rad publici, Ja sam: Žensko, na izložbi – 22. Prolećni anale u Čačku 2018. Neka ostatak bude iznenađenje za 2019. godinu.
I za kraj, šta je tvoj Happy Place?
Moj mozak u mom telu, odatle sve počinje.