„Prostori igre“
Milica Katić
Milica Katić rođena je 1997. godine u Beogradu. Osnovne i master studije Slikarstva završila je na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu 2021. i 2022. godine u klasi prof. Dobrice Bisenića. Od 2024. godine student je doktorskih umetničkih studija pod mentorstvom doc. Nataše Kokić na istom fakultetu. Dobitnica je Visokog priznanja 7. Međunarodnog bijenala crteža i grafike, 2026. godine. Dobitnica je Dositeje – stipendije Fonda za mlade talente Republike Srbije 2021. i 2022. godine. Do sada je izlagala na pet samostalnih i više grupnih izložbi u zemlji i regionu. Od 2023. godine je u statusu samostalnog umetnika. Živi i radi u Beogradu.
e-mail adresa: milicakatic.artist@gmail.com
Samostalne izložbe
• 2026 – Arheologija sećanja, Memorijalna galerija Dušan Starčević, Smederevska Palanka
• 2023 – Refleksije vremena, Gradska galerija, KC Grad, Beograd;
• 2023 – Ekvilibrijum, Umetnički centar UBSM, Beograd;
• 2023 – Od utopije do mikrosveta, Galerija Milorada Bate Mihailovića, Pančevo;
• 2021 – Izložba studenata fakulteta likovnih umetnosti u Beogradu, Galerija beogradske tvrđave, Beograd.
Grupne izložbe (izbor):
• 2026 – Novi članovi ULUS-a 2026, UP Cvijeta Zuzorić, Beograd;
• 2026 – 7. Međunarodno bijenale crteža i grafike, Memorijalna galerija “Dušan Starčević”, Smederevska Palanka;
• 2024 – Fine arts exhibition, 60. Beogradski sajam nameštaja, Beograd;
• 2022 – Sve to (ne)zavisi od mene, InterAkcija, Kuća Legata, Beograd;
• 2022 – InterAkcija, Muzički paviljon „Staklenac“, MSURS, Banja Luka;
• 2021 – Biti prisutan, UP Cvujeta Zuzorić, Beograd;
• 2021 – VII Bijenale akvarela malog formata, galerija SKC Novi Beograd, Beograd;
• 2021 – 49. Izložba crteža i skulptura malog formata studenata Fakulteta likovnih umetnosti u Beogradu, galerija Doma omladine, Beograd;
• 2021 – Pogled u neočekivano, UP Cvijeta Zuzorić, Beograd;
• 2021 – Klatno, festival Devet, Beograd;
• 2020 – Minijatura 5, Mala galerija ULUPUDS-a, Beograd;
• 2020 – Platypus, Novi prostor Grafičkog kolektiva, Beograd;
• 2019 – Izložba studentskih radova na FESTUM-u, Galerija SKC-a, Beograd.
Nagrade i priznanja:
• 2026 – Visoko priznanje 7. Međunarodnog bijenala crteža i grafike, Memorijalna galerija “Dušan Starčević”, Smederevska Palanka.
Rekli su
„Простори игре“
„Простори игре“ представља уметнички пројекат који истражује однос између памћења, времена и идентитета, полазећи од игре као једног од основних механизама кроз које човек обликује сопствено искуство света. Ослањајући се на концепт Homo ludens холандског историчара Јохана Хуизинге, изложени радови посматрају игру не само као мотив детињства, већ као културни и егзистенцијални простор у коме настају први облици сећања, припадања и личног идентитета.
Изложба обједињује више циклуса радова који кроз сликарски и цртачки поступак преиспитују природу сећања – његову фрагментарност, нестабилност и немогућност потпуне реконструкције. Полазиште једног дела радова чине архивске и породичне фотографије у чијем настанку ауторка није учествовала. Ови призори не третирају се као документарни записи, већ као визуелни остаци времена, својеврсни археолошки трагови туђих живота. У том контексту, прошлост није предмет реконструкције, већ простор интерпретације и емотивне рефлексије.
Такав приступ блиско је повезан са појмом рефлективне носталгије који формулише Светлана Војм – носталгије која не тежи обнови изгубљеног, већ свест о његовој неповратности претвара у простор мишљења и стварања. Сликарским интервенцијама фигуре и призори издвајају се из анонимности архиве, прелазећи из приватног и заборављеног у универзални визуелни језик.
Упоредо са овим радовима, изложба укључује и циклус заснован на личним фотографијама и сећањима, у којем се интимно искуство детињства и игре појављује као нестабилан и променљив простор. Фигуре су често делимично измењене, замагљене или фрагментиране, чиме се наглашава непоузданост самог процеса памћења. Сцене одрастања, игре и свакодневице не функционишу као дословна аутобиографија, већ као простор препознавања колективног искуства.
Мотив напуштености, присутан у појединим савременим призорима и цртежима животиња, додатно проширује тематски оквир изложбе. Напуштена фигура – било да припада давној фотографији или садашњем тренутку постаје метафора пролазности, губитка и рањивости. На тај начин, изложба излази ван оквира личног и носталгичног, успостављајући дијалог између прошлости и савременог искуства.
„Простори игре“ стога не посматра прошлост као затворен временски простор, већ као слојевиту и живу материју која наставља да постоји у чину гледања, памћења и стварања.
Слађана Савић Јовановић, кустоскиња (пратећи текст виртуелне изложбе ,,Простори игре“ Virtuelna galerija – Prodajna Galerija Beograd , јун 2026)
Iz ateljea
Umetnik kaže
“Простори игре”
Изложени радови део су серије која се бави сећањем, са посебним фокусом на детињство и игру као просторе формирања идентитета, емоција и међуљудских односа. Приказане сцене настају из фрагмената личних успомена, мог одрастања, као и детињстава мени блиских људи балансирајући између интимног искуства и универзалног осећаја носталгије.
Поред личних фотографија и сећања, део радова полази и од архивских и породичних фотографија у чијем настанку нисам учествовала. Ови призори не функционишу као документа прошлости, већ као визуелни трагови времена, фрагменти туђих живота који у процесу сликања и цртања добијају ново значење. Занима ме начин на који се граница између личног и туђег искуства постепено брише, као и могућност да се кроз слику формира простор заједничког памћења.
У радовима се преплићу документарно и субјективно, јасно и замагљено, налик самом процесу сећања – фрагментарном, променљивом и емоционално обојеном. Фигуре и простори често остају делимично недоречени, као трагови нечега што је истовремено блиско и неповратно удаљено.
Милица Катић