Mekoća, suptilnost, sofisticiranost, slike M. Mit nude kvalitet, kroz potez četke, a kroz jedan umetnički subjekat-list. Slike odražavaju snagu života i prirode. Slikarka je razvila svoj jedinstveni pristup filozofskom slikarstvu. Njene slike odstupaju od drugih, svojom originalnošću kroz apstraktno povezivanje prirode sa univerzumom, čoveka i univerzuma otvarajući na taj način veliki prostor za imaginaciju i duboko razmišljanje. Delikatne promene u tonu boje i kompozicije slika daju ljudima jak osećaj prostora koji se fluidno razvija. Njene filozofske slike odražavaju radost koja postoji medju ljudima i koji žive u harmoniji sa prirodom i u balansu sa energijom prirode, što se može dovesti u vezu sa taoističkim načinom razlišljanja.

He Keyao,
istoričar umetnosti, tekst za dnevni list China Daily, Kina

Domaća istorija slikarstva beleži dosta nepoznanica kada su u pitanju pojedini stvaraoci iz naših krajeva. Propustom nadležnih institucija oni ostaju izvan naše spoznaje, tim pre, što su u drugim sredinama zapaženi, poznati i priznati. Tamo zadobijaju ili su zadobili važno mesto u tokovima novije prakse, dok su kod nas jedva primetni. To uverenje potvrđuje primer Mirjane Stojković Mit, koja ima zanimljivu životnu i stvaralačku biografiju. Nakon rodnog mesta – Soko Banje, potom Akademije primenjenih umetnosti u Beogradu i vremena provedenog kao likovni pedagog u Smedervskoj Palanci, ona se obrela u Kini i tu nastavila da radi i stiče zavidnu karijeru. U Pekingu i drugim mestima je izlagala u prestižnim galerijama o čemu postoji dosta podataka, retkih za naše prilike.

Sticajem okolnosti, malo zaboravljena, povratkom u zemlju je krenula da traži i stiče vlastito mesto u tokovima domaće umetnosti. To nije bilo lako ni jednostavno. Svoja dela je najpre pokazivala na recentnim zajedničkim smotrama, a onda je smogla dovoljno pouzdanja, da samostalno izlaže i zadobija primat na tekućoj sceni.

U stvaralačkom pogledu, Mit je prošla vlastit stvaralački put, počev od ranih iskušenja, koja podrazumevaju učenje, razvoj i sazrevanje do potonjih dela što su je učinila iznimnom pojavom u domenu novijeg slikarstva.

Mirjana se najpre bavila portretom i pejzažem klasične provincijencije, koji su neko vreme trajali u domenu njene znatiželje. Radoznalog duha, na tome se nije zadržala. Smelo je stupila u neizvesne koliko tajnovite prostore likovnog tvorenja, što je odvelo na trag konzistentnog stvaralačkog kazivanja. Kroz plastične preobražaje forme, skladom zgusnutih, iz konteksta izmeštenih, smišljeno upriličenih prizora, jasno je naznačila idejno i tematsko stanovište, koje je uspostavila, dosledno ga i uspešno sledila do potonjih ostvarenja.

U tom pogledu Mit se odala raznolikim oblicima biljnog sveta, lišća ili čega sličnog, mahom floralnog porekla. To mogu biti neobični, jedva primetni detalji uočeni u delu prirodnog okruženja. Osobnim zapažanjem i iznimnom percepcijom viđenog, date strukture bivaju preinačene. Njihova pojavnost je poprimila nabujala obličja. Uzdignuta su do jedrih, uvećanih predstava, čime prerastaju u izdašne, kadšto zamašne, ovalne forme, krajnje sugestivnih obeležja. Impulsi njihovih prožimanja, bude svekolike asocijacije u čijim se nagoveštajima, gotovo neosetno, mogu prepoznavati bogati vizuelni tokovi, što nalikuju pejzažima, presecanim kanjonima, predelima i udolinama. U njima se otelotvoruju beskrajne, prirodom uobličene konstante, kojima nema početka ni kraja.

Ostaje uverenje da se Mit ne spušta na nivo deskripcije, niti nastoji da prenese bilo koju, optički jasno predočenu pojavu. Motiv joj služi kao povod, ne i kao konačan ishod. Ona se svesno uzdiže iznad verističke datosti, uprkos tome što je narativ primetan. Voljom stvaralačkog truda, Mit ga nadilazi i, istodobno, zalazi u polje vrednosnog diskursa, čime se njen likovni rukopis smešta u kontekst uzorne, stilski jasno uobličene konstante. To potvrđuje sigurna materijalizacija likovne ideje čija se poetska vizija uznosi do osobnog izvođačkog tretmana i, tome, neporecivog postignuća.

Spram izražajnog postupka, slikarstvo Mirjane Stojković pripada beogradskoj kolorističkoj tradiciji, čije delo odlikuju usklađeni ritmovi. Uz mirne oaze tonskih, uglavnom zelenih nijansi, njene slike su prožete prigušenim pikturalnim tkanjem. Svedene su na suptilno uobličene površine, što teku i razvijaju se u okrilju lepote oblika i forme, šta više, okončavaju se u sledu demonstracije lepote života i življenja.

Treba dodati još jedan, ne manje važan aspekt pregnuća Mirjane Stojković. Njeno htenje dodiruje antropološko čak filozofsko promišljanje sveta. Ona nastoji da domaši imanentno, magijsko postanje čoveka i prirode, kako bi prozrela njihova latentna prožimanja i dokučila sklad zajedničkih, pozitivnom energijom upriličenih relacija, kojima sudbinski pripadamo, u kojima trajemo i obitavamo. U tim rasponima, Mit hoće da nam primakne idiom tajanstva, kako bi dosegli suštinu trajanja fenomena, kojih nismo uvek i posve svesni. Slikarstvo Mirjane Stojković, bez sumnje, zalazi u domen neupitne vere u čoveka u njegovu bitnost, prožetu emocijama, uzdignutim na ravan duhovnih refleksija koje u njenim delima prerastaju u sklad celishodnih, koliko zapaženih doprinosa novijoj srpskoj umetnosti.

Zdravko Vučinić,
istoričar umetnosti i likovni umetnik