Ona je sva u domenu znaka, ali i onog što je vrlo bitno – gesta i boje. Tako dobijamo crtačku viziju grada, to i nije ni bitno. Važno je da se dobija neka vrsta zagonetke o
gradu i njemu kao živom biću. Posmatraču se nudi da otkrije svoj deo grada u kojem je njegova, posmatračeva, psiha, temperament i uopšte emocije. I Kle i Brak i Mondrijan imali su pravo: otkrili su mogućnost da se naslikano poistoveti sa emocionalnim nabojem. Poneki znak koji bi izbliza određivao biće grada spada u neku vrstu overe. Zanimljivo je da mlada umetnica ne zazire od toga da će se naći neko kome će sve to izgledati previše proizvoljno. Umetnost je posebna vrsta komunikacije i tu nema mesta ma kojoj zebnji. I zato grafike i izabrana tehnika imaju idealni spoj: sve je primereno i ništa nije preterano.

Bratislav Ljubišić, istoričar umetnosti
(povodom izložbe grafika i crteža Ane Milosavljević u Galeriji Studentski grad,
objavljeno u časopisu Likovni život, Beograd, 2005)

Ono čime nas autorka vodi, čime nas vezuje, jeste sopstvena energija transponovana u kolorističke iskaze. Kao reakcija na intrigantne prizore koje pružaju uzdignuta zdanja moderne arhitekture, preklapanjem neprobojnih i transparentnih bojenih površi, i njihovom slojevitošću, nastaju zgusnute interpretacije urbanog tkiva koje nas ne mogu ostaviti ravnodušnim. Imaginarni gradovi, mesta preobražaja, često obogaćena novim sadržajima kroz koje se potvrđuju ili preispituju sopstvena stanja duha i emocije, prostori koji pružaju mogućnost kreativne igre i sanjarenja u bekstvu od otuđenosti života, usamljenosti, izolovanosti, nesigurnosti… Kroz prividni nered, koji je odraz iskrene spontanosti pri nastajanju dela, Ana kao da ispituje strategije očuvanja njene privatnosti izložene neprekidnom narušavanju.

Ljiljana Tašić, istoričarka umetnosti
(povodom izložbe gafika – litografija Ane Milosavljević
u Centru za grafiku i vizuelna istraživanja, Galerija Akademija, Beograd, 2007)

Fascinacija gradom prisutna je već čitavu deceniju u grafičkom stvaralaštvu Ane Milosavljević, jer prema rečima umetnice: “Izgradnja gradova predstavlja najširu i najsloženiju oblast ne samo u arhitektonskom, već i u umetničkom stvaralaštvu”. Grad predstavlja bazu na osnovu koje umetnica povezuje stvari i doživljaje iz sopstveng okruženja i beleži momente iz svakodnevnog života. U početnim ciklusima dominira arhitektura grada predstavljena u vidu apstraktnih obrisa i površina, dok u novijim grafikama značajno mesto zauzima artikulacija intimnog doživljaja savremenog života kroz beleženje tragova i informacija iz okruženja. U pitanju je pogled savremenog čoveka čiji život diktiraju specifične kulturne i društvene okolnosti, koje Ana Milosavljević artikuliše u vidu vizuelnih znakova. Ove grafike mogu da se čitaju kao dnevnički zapisi svakodnevnice, jer se sastoje od beleženja utisaka, misli, natpisa sa fasada, citata, izreka, fragmenata tekstova iz novina, haiku poezije, datuma, brojeva, pojedinačnih slova.

Mirjana Dragosavljević, istoričarka umetnosti
(povodom izložbe grafika „Otisak vremena“ Ane Milosavljević
u Galeriji ULUS, Beograd, 2015)