U borbi sa sopstvenom senkom neophodni su saosećanje i prihvatanje. Danas, i jednog i drugog ima sve manje jer vreme ima nedozvoljeno ubrzanje na putevima kroz Matrix.

Reč je tako ne-retko ishitrena, neodgovorna i bez posledica, odnosno, ona u žurbi “ne vidi sopstvenu” senku. Pokušavam da zagrlim svoje biće koristeći kombinovane tehnike, jarke, često fluorescentne boje, držeći korak sa svojom senkom jer “MOGU DA NEĆU”.

Odnekud čujem glas: “PROBUDI SE”, vidim “NISAM NA AKCIJI”, i “ŠTO VIŠE GLEDAM MANJE VIDIM”, ma “NE STEŽI ME”! Bilo da su u pitanju “LIRSKE VISINE” ili  neki “DOBAR KROJ”, vizije ili “ILUZIJE”, potrebno je “NE PRISTAJANJE” u suočavanju sa  sobom. Ne pristajanje na šablone prošlih iskustava, strahove, opsene, kalupe ili steznike…

Ženska priča, muška stvar, dečije greške, sve su to samo grafiti na zidovima od senki.

(izrazi pod navodnicima su nazivi radova na virtuelnoj izložbi Prodajne galerije Beograd).

Budite blagi prema svojoj senci, pazite na reč i NE ŽVRLJAJTE po tuđim zidovima!

Gabri(j)ela Nikolić
Beograd, oktobar 2023.