Un coup de dés jamais n’abolira le carré

2.0123 Ako dobro poznajem predmet, poznajem također sve mogućnosti njegovog

pojavljivanja u stanjima stvari.

(Svaka takva mogućnost mora ležati u prirodi predmeta.)

Ne može se naknadno naći nova mogućnost.

            Ludvig Vitgenštajn, Tractatus logico-philosophicus

Serija crteža Un coup de dés jamais n’abolira le carré nastalih u periodu 2023-2024. godine predstavlja omaž francuskom pesniku Stefanu Malarmeu i njegovoj poemi Bacanje kocke nikada neće ukinuti slučaj (Un coup de dés jamais n’abolira le hasard) koja je objavljena 1897. godine u časopisu Cosmopolis. Poema govori o brodolomu, a čine je fragmenti teksta koji su uodnošeni na osnovu zvučnih i vizuelnih karakteristika ostavljajući po strani njihovo značenje i smisao. Odnos forme teksta i beline papira postaje nosilac ritma dela čime se otvara mnoštvo načina iščitavanja pročitanog/viđenog i posmatrač/čitalac se izmešta iz uobičajene uloge i biva usmeren da samostalno istražuje puteve percepcije recipiranog.

Centralni element svakog crteža je zlatni Kvadrat postavljen na raster shemu (3×3) koja je ručno perforirana i predstavlja nepromenjeni vizuelni okvir iščitavanja rada. Najradikalniji simbol apstrakcije, Maljevičeva nulta tačka slikarstva, pozlatom je izdvojen iz kvadratne forme, a zatim „bacanjem kocke“, to jest, nasumičnim rasporedom devet strukturnih polja, prividno razrušen destrukturisanjem njegovog vizuelnog identiteta. U ovoj seriji crteža predstavljene su neke od mogućih 9!=362 880 permutacija elemenata Kvadrata. Pogrešno bi bilo zaključiti da permutabilitet elemenata negira njegovu formu: novom raspodelom ona ne prestaje da postoji već se pretvara u složeno polje mogućnosti. Svakom promenom rasporeda elemenata, Kvadrat se ponovo oblikuje pri čemu ne gubi svoj identitet (to jest, ne prestaje da bude Kvadrat): nijedno vizuelno rešenje nije tačnije od ostalih – vizuelne informacije su nepromenjene, samo se menja njihov međusobni odnos. Zabeležena forma Kvadrata tako postaje produkt lične igre umetnika – kakav god bio krajnji rezultat Kvadrat nikada neće biti ukinut; slučajnim rasporedom elemenata on ne može izgubiti svoj identitet, jer, ukoliko se na kraju vratimo Vitgenštajnu,  jedna stvar je istovetna sa samom sobom. – Ne postoji lepši primer beskorisnog stava koji je, međutim, ipak povezan s izvesnom igrom predstave. To je kao da stvar, u predstavi, postavimo u njen sopstveni oblik i vidimo da mu pristaje. Takođe bismo mogli da kažemo: ,,Svaka stvar staje u samu sebe“. – Ili drukčije: ,,Svaka stvar staje u svoj sopstveni oblik“. (Ludvig Vitgenštajn, Filozofska istraživanja)

        Danja Tekić