Virtuelna izložba Milice Rakočević „Mekano, mekano…“

Inicijalne ideje i oblici mojih skulptura proistekli su iz intenzivnog iskustva kućnih porođaja, odnosno procesa pripreme za taj događaj, koji je bio praćen gledanjem veoma eksplicitnih vizuelnih sadržaja koji su danas lako dostupni na digitalnim platformama. Ovi materijali su mi bili od neprocenjivog značaja za psihofizičku pripremu. Pored porođaja kao ključne tačke, za neke skulpture polazište su bili i međuljudski odnosi, odnosno, porodične i partnerske dinamike, sve kao sastavni deo života. Ove interakcije koje prožimaju svakodnevicu, emotivna i fizička razmena, uticale su na konceptualno usmeravanje skulptura.
Kako je moj otpor prema opšte prihvaćenom načinu tretmana žena tokom rađanja pokrenut negativnim, traumatičnim, pa i tragičnim iskustvima drugih žena, narativ protiv akušerskog nasilja želela sam da zastupam prikazujući i životom svedočeći suprotno. Dočaravanjem prijatnog, isceljujućeg i osnažujućeg iskustva koje je moguće i veoma važno. Rađanje ne bi smelo da bude oduzeto od žene.
Vizuelnim jezikom pokušala sam da proživljene senzacije prevedem u formalni izraz, koji govori o ženskom iskustvu koje je na mnogim nivoima transformišuće. Vodeća ideja je da moji radovi oslikavaju psihosomatska, emocionalna, a najviše telesna stanja koja su proživljena.
Metodu svog vajarskog postupka mogla bih okarakterisati kao inverznu, jer se ponavlja to da od malog lepog slučajnog dešavanja tražim rešenje za dati komad koji je u skladu sa trenutnim interesovanjima.
Od tog slučajno pronađenog objekta, koji me intrigira svojim oblikom, bojom, teksturom ili materijalom, i koje, zapravo, sakupljam veoma dugo, konstruišem dalje pogodnu situaciju u kojoj će taj objekat dobro i ubedljivo da funkcioniše i „ispriča priču“ koju želim da saopštim. Najpre procrtavam potencijalni oblik koji bi sadržao taj mali inicijalni element od koga je sve počelo. Potom, promišljam koji bi materijali bili adekvatno rešenje za dati sklop. Tako na mojim radovima postoji širok spektar materijala kao što su kamen, metal, drvo i staklo, a zahtevi teme kojom sam se bavila u novim komadima, proizveli su i potrebu za proširenjem ka mekanim materijama popup sunđera i tkanine koje sve zajedno, onda, pokušavam da objedinim u vizuelnu i estetski funkcionalnu celinu. Paralelno sa tim postupkom, nisam se odrekla ni tradicionalnog načina, modelovanja u glini, koja je za neke vrednosti u skulpturi neprevaziđena, te su se rodili prikazani reljefi i slobodna forma. Oni zbog datosti materijala i metodi postupka govore o istom iskustvu ali na drugi način.
Diverzitetom materijala i postupaka težim da materijalizujem ono što je nevidljivo ili tabuizirano i uspostavim taktilno primamljiv i simbolički kompleksan sadržaj svojih skulptura i kolaža.

Zapis autorke o radu