Top

“Sve ono što se sakriva u ništa, svetluca sjajem netaknute rude.
Što ne postoji, moglo je da bude ili postoji izvan odredišta.”
Ivan V. Lalić

 

Rad Nestajanje predstavlja kolekciju portreta nastalih u periodu od 2020/22. godine. Rad je nastao kao prva faza istraživanja na doktorskom umetničkom projektu, na Fakultetu primenjenih umetnosti u oblasti Digitalne fotografije.

Polazna ideja za ovo istraživanje bila je vizuelizacija prolaznosti, toka vremena, promenljivosti, percepcije ljudi, energije, sećanja – inicirana tezom Rolana Barta da ne postoji jedinstvo pojedinca, već da je svaki pojedinac sastavljen od mnoštva, te da se svaki pojedinac može razlažiti na mnoštvo. Iako iniciran ovom polaznom tačkom, radu ne prikazuje doslovno „mnoštvo pojedinca” ali se dobrim delom bavi razlaganjem pojedinca. Svaka ličnost iako je tu fizički pred nama, nju osim svog telesnog bića čine i ostali segmenti, nevidljivi golim okom ili možda nevidljivi za posmatrača.

Obzirom na to da su portreti uglavnom u statičnim pozama, utisak dinamike dobijen je kombinovanjem više slojeva različitih tekstura kao i potezom razmazivanja četkom. Iako rad predstavlja digitalne fotografije, on delimično zalazi u polje digitalne slike/digitalnog slikarstva. Ova dualnost tehnika, kao i dualnost statičnih portreta i danimičnih poteza četkom delimično upućuju na višeslojnost ličnosti i mnoštvo u svakome od nas. Rasipanja i razmazivanja portreta kao i njihovo utapanje u pozadinsku teksturu simbolično predstavljaju vreme koje prolazi, pokret i energiju u svakome od nas, sazrevanje, menjanje i na kraju sećanje.

Celokupan keativni proces počeo je kao istraživanje likovne i fotografske forme da bi na kraju rezultirao jedinstvenim vizuelnim narativom. Ovakav način rada pomogao je da se utisci i ideje iz nesvesnog prevedu u jasan koncept. Spoj fotografije i slikarstva spaja dva stvaralačka postupka i omogućuje dvostruko sagledavanje iste pojave preklopljene u jednoj slici. Ova dvoznačnost se poigrava pitanjem relativnosti toka vremena u umetničkoj percepciji. Rasipanje i utapanje primarne slike u pozadinu nagoveštava neodređeno vreme pre i nakon havatanja snimka naglašavajući tako trajnost i monumentalnost samog uhvaćenog trenutka.

Fotografija je trenutak uzet iz vremena, a niz poteza razmazivanja i rasipanja daju novu vremensku komponentu na nivou slikanja u trajanju stvaranja portreta. Potez je i jedna vrsta impresije koju slikar ima prema modelu koji slika. Fluidnost poteza daje utisak kao da vetar rasipa delove bića, kao da vreme kruni delove portreta, česticu po česticu u svome rasipanju.

 

Bojana Bojović Milošević