Polazište prve grupe radova koje predstavlјam na ovoj izložbi, rezultat su rada na projektu „Vrt Livia“, posvećenog jedinstvenim freskama u istoimenoj palati, a koje se danas čuvaju u Palati Masimo u Rimu. Kao i sama palata, izgrađena u prvom veku naše ere, freske su posvećene Liviji, supruzi tadašnjeg cara Augustina. Na ovim freskama izuzetne lepote i bujnog kolorita, oslikan je veliki broj mediterenskog bilјa i ptica, koje i dan danas koegzistiraju u sastavu rimskog habitata. U okviru same palate, funkcija prostora oslikanih freskama bio je da pruži predah i odmor od vreline letnjih dana. Ono što je mene lično posebno podstaklo da pružim svoj savremeni odgovor na susret sa prizorima zastuplјenim na freskama, poniklo je upravo na potrebi čoveka da putem likovne predstave „izmesti prirodu“ u svoj lični prostor, da joj se divi i u njoj nađe utočište. Kao i nizom mojih prethodnih radova nastalih tokom poslednje decenije, i ovu grupu radova posvećujem ugroženim bilјnim i životinjskim vrstama – žrtvama ozbilјnih klimatskih i ekoloških promena, kojih smo danas svedoci širom planete.

Nekoliko radova koji slede deo su ciklusa neposredno podstaknutog knjigom Orhana Pamuka, Istanbul, gde autor, između ostalog, govori o piscima, umetnicima i pesnicima koji su sa Zapada vekovima dolazili u tursku prestonicu i svojim putopisima, gravirama i poeziji bili snažno ispisrisani orijentalnom kulturom.  Kako sam i lično imala prilike da boravim u savremenom Istanbulu, i sama sam bila poneta  jakim vezama Istoka i Zapada, ostvarenim tokom minulih vremena kao jedinstveni, bogati  estetski spoj različitiosti na jednom prostoru. Inspirisana, sa jedne strane – spojem nasleđa rimskih i vizantijskih mozaika, sačuvanih u  muzeju u Istanbulu,  a sa druge strane – otomanskim ornamentima zastuplјenim na ukrasnim elementima Top Kapi palate, želela sam u svojim radovima da ostvarim spoj ovih različitih likovnih i duhovnih kultura u jednu novu, harmoničnu celinu. Kroz ambijentalnu instalaciju mojih crteža u tušu u boji, koji su rađeni iz fragmenata, pokušavam da vratim sećanja na moć lepote i njenu bezvremenu vrednost u istoriji civilizacija.

Sasvim posebno mesto među ovde predstavlјenim radovima zauzima ulјana slika malog formata „Jupiter“. Reč je o odjeku duboke fascinacije likovnom poetikom koju ova, najveća planeta Sunčevog sistema, uprkos, ili upravo zahvalјujući svojoj gasovitoj strukturi, moćno emanira od praskozorja civilizacije do danas, prožimajući duhovna čvorišta čovečanstva od njenih drevnih mitoloških, do najaktuelnih naučnih horizonata.

Marija Maša Jovanović