Ovo je priča o nama, ljudima. Svaki cvet je čovek, a svaki čovek je kompleksno biće. Pomešana osećanja i želje, ambivalencija, neretko i kompetitivnost, sveprisutne su pojave ne samo u najintimnijim relacijama poput prijateljskih i porodičnih, već i u globalnim odnosima (mikro i makro plan)…nikad nije jednostavno, i u tom nadmetanju pozicijama moći nikad niko stvarno ne pobeđuje.

Tehnikom akvarela, koja je sama po sebi suptilna, i motivom cveta, koji je kao i akvarel, skoro uvek nežna, lepa i prijatna pojava, pokušavam da prikažem te kontraste i ambivalencije, pomešanost mnogih emocionalnih i psiholoških stanja i nijansi – bes, agresiju, sukob, mržnju, rivalstvo, patnju, strast razaranja… Ipak, na posletku dolazi ozdravljenje, snaga i vitalnost, ponovni početak nalik proleću. Cveće se bije, lomi, kida, cepaju se latice, nežne stabljike… neki cvetovi venu, neki prežive, snažni ali ne bez ožiljaka.

Nazivi mnogih akvarela potiču iz pesme ”Running Up That Hill” autorke Kate Bush (kao i iz mnogih pop i rok pesama drugih autora – Depeche Mode, Mazzy Star, Norah Jones, David Bowie…). Pored muzike, književnost, strip i film predstavljaju kreativne impulse koji generišu snažne imaginativne doživljaje i sa tragom boje na slikarskoj podlozi zajedno čine neraskidivu celinu. Ova sinergija utisaka i ideja izliva se na papir u tehnici koja (ne) trpi sve, jer akvarel na vrlo specifičan način i ne oprašta greške i čini da greške budu ne inicijalno željena ali potrebna, nekad i idealna, vizuelna forma. Greška kao nedefinisana misao i emocija koja je umesto u reči i zvuku svoju adekvatnu artikulaciju spontano i intuitivno pronašla upravo u otisku likovne materije.

Marija Čolić