“Простори игре” 

Изложени радови део су серије која се бави сећањем, са посебним фокусом на детињство и игру као просторе формирања идентитета, емоција и међуљудских односа. Приказане сцене настају из фрагмената личних успомена, мог одрастања, као и детињстава мени блиских људи балансирајући између интимног искуства и универзалног осећаја носталгије.

Поред личних фотографија и сећања, део радова полази и од архивских и породичних фотографија у чијем настанку нисам учествовала. Ови призори не функционишу као документа прошлости, већ као визуелни трагови времена, фрагменти туђих живота који у процесу сликања и цртања добијају ново значење. Занима ме начин на који се граница између личног и туђег искуства постепено брише, као и могућност да се кроз слику формира простор заједничког памћења.

У радовима се преплићу документарно и субјективно, јасно и замагљено, налик самом процесу сећања – фрагментарном, променљивом и емоционално обојеном. Фигуре и простори често остају делимично недоречени, као трагови нечега што је истовремено блиско и неповратно удаљено.

                                                 Милица Катић