Top

ĐORĐE ODANOVIĆ

  |  ĐORĐE ODANOVIĆ

„DOZVOLITI DA NAS RAZNOVRSNOST ZAPREPASTI“

FOTO BR. 01

FOTO BR. 02

FOTO BR. 03

FOTO BR. 04

FOTO BR. 05

FOTO BR. 06

FOTO BR. 07

FOTO BR. 08

FOTO BR. 09

FOTO BR. 10

ĐORĐE ODANOVIĆ

Đorđe Odanović (1956) diplomirao na Fakultetu primenjenih umetnosti (odsek fotografije)  1986,  magistrirao  2000.  Radi u Etnografskom muzeju od 1988. – 1998.  kao fotograf. Od 1998.  radi na Akademiji umetnosti Novi Sad, katedra za fotografiju, od 2011. u zvanju redovnog profesora. Umetnički direktor programa galerije Artget Kulturnog centra Beograd 2010 godine. Gostujući profesor na  Arhitektonskom fakultetu 2009 – 2011. Izlagao na 28 samostalnih izložbi u Srbiji i inostranstvu. Učestvovao na više od 100 grupnih izložbi u Srbiji, EX-Jugoslaviji i inostranstvu. Vodio radionice za studente u Firenci 2005, 2006, 2007, Beogradu i Makedoniji 2007, 2008, 2010. Fotografije mu se nalaze u kolekcijama Muzeja Savremene umetnosti u Beogradu, Galerije savremene likovne umetnosti u Nišu, Muzeja metalurgije u Boru, Narodnog muzeja u Kraljevu i privatnim kolekcijama u zemlji i inostranstvu.

Rekli su

(…) Odanoviću je imanentna i konstantna briga o medijskoj doslednosti, izrazit respekt prema ontološkim propozicijama fotografije kao zasebnog i samosvojnog (izražajnog) medija. Istovremeno, kod ovog umetnika je postojala stalna želja za istraživanjem i ostvarivanjem inovantnih postupaka i rezultata.

Posebno treba naglasiti Odanovićevo poštovanje medijskih osobenosti – on afirmiše suštinske vrednosti fotografije jer je vrsni snimatelj, racionalni realizator i suvereni izvođač fotografske slike. Prilikom snimanja Odanović nije tek eksproprijator motiva, nego pažljivo i dosledno, odabira karakteristične prizore primerene svom senzibilitetu i konceptualnom stavu.

U dodiru s prirodom, ovaj umetnik nastoji da nam ukaže na večitu potrebu poštovanja iskonskih principa.

Zbog toga se, povodom ovih fotografija, može govoriti i o svojevrsnoj poetici slike, o njenim senzibilnim vizuelnim posebnostima. (…)

Sava Stepanov, deo teksta o fotografijama iz ciklusa Enigmatska mesta, Galerija BLOK, 2010. (foto br. 05)

(…) Poredak koji nastaje putem nađenog rentgenskog snimka nepoznatog karaktera, sa svim anatomskim deonicama telesnosti ili, s druge strane, rastinja i cvetanja što nestaje istrgnuto od svoje zemaljske osnove, upućuje na sudar u kompozicionoj tenziji. 

    savremeni ciklus Cveće zla aktivira kroz fotografsku i jedinu moguću vezu s izgubljenom opipljivošću materije i njenog rasta. (…)

Nikola Šuica, deo teksta o fotografijama iz ciklusa Cveće zla – Na drugi pogled, 2001. (foto br. 03)

(…) Ove fotografije monumentalizuju amorfne fragmente predmetnog sveta industrijske epohe koji u postindustrijskoj eri postaju arheološki uzorci. Izlomljene, ponegde čak i do samih granica prepoznatljivosti preobražene konture tih predmeta evociraju osećaj kraja, istrošenosti i preživelosti celog jednog horizonta smisla koji je počivao na logici tržišta, robe i novca. (…)

Stevan Vuković, deo teksta o fotografijama iz ciklusa Srednje vreme raspada – Neke anonimne istorije, 1997. (foto br. 04)

(…) Vrhovi Dolomita su mesta koja svedoče o stanju kolektiva, posebno pojedinca, o njegovom poimanju života u susretu sa lepotom, koja je u potpunoj suprotnosti sa ratnim razaranjima  tih godina 1915 / 1916. U trenucima kada nestaju životi, nastaju fotografije. (…)

Deo teksta autora o fotografijama iz ciklusa Dolomiti – Ratni album 1918 – 2018, Galerija Gete instituta, 2018. (foto br. 09) 

Iz ateljea

Umetnik kaže

Dozvoliti da nas raznovrsnost zaprepasti 

Gilles Clement

Početak procesa nastajanja mojih fotografija je ideja, koja korespondira sa likovnim i grafičkim prosedeom. Ideje se po svojoj prirodi prilagođavaju konvencionalnoj i reakcionarnoj politici kreativne odluke, a mera vrednosti, šta uraditi, a šta ne, je deo kompleksne mreže inventivnih praksi, koje daju legitimitet svakom radu. 

Snimam na filmu, koji je pokretačka snaga mog ličnog stava i kao izvor podsticaja za intelektualni i kreativni eksperiment. Eksperimentalni proces je zajednička osobina mojih radova. Konstantna promena  tema, primena odgovarajućih analognih materijala, u skorašnjem vremenu digitalnih alata, zajedno zaokružuju najbolju prezentaciju određene serije fotografija. 

Nekada je unutar procesa prisutno i ono nesvesno, kao deo intuicije, kako kaže Bergson: ‚‚Razum traži, intuicija nalazi”…

Uticaji ideoloških, ekonomskih i kulturnih promena, utiču na identitet umetnika. Mi svedočimo o stanju društva, ali istovremeno o ličnom stavu. Pogotovu ne možemo biti nezavisni od sopstvenog ukusa, kao i veze između naše prošlosti i porekla.

Raznovrsnost u mom radu ne može biti ishod formalne odluke, ali kao ishod jeste lični, koliko etički toliko i krajnji kreativni cilj. 

Đorđe Odanović