Top

IVAN JOVANOVIĆ

  |  IVAN JOVANOVIĆ

„TEHNIKOLOR PANIC“

DVE SLIKE

DESNA RUKA

NINKOV FREJM

SAN

PICNIC PANIC

STAMPEDO

IZ SPAVAĆE SOBE

ZELENA SOBA

KLAATU

UNUTRAŠNJOST PLAVE KAPSULE

IVAN JOVANOVIĆ

Ivan Jovanović, (1976. Kragujevac), diplomirao je 2004. na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu, odsek grafika i magistrirao 2008. u klasi Mileta Grozdanića na istom odseku. Aktivno izlaže od 1998. Do sada je realizovao 20 samostalnih i učestvovao na preko 40 grupnih izložbi u zemlji i inostranstvu. Dobitnik je nekoliko značajnih nagrada. Osnivač projekta”Ordinacija” i “Inex galerije” i selektor II Bijenala u Čačku. Član ULUS-a. Živi i radi u Beogradu.

 

Samostalne izložbe – izbor

2005. Crteži i grafike, Dom kulture Studentski grad, Beograd
2007. “Guns & Heads”, crteži sa Darkom Stojkovim i Mihailom Stanisavcem, Rdeca galerija 2050, Ljubljana
2008. Magistarska izložba grafika “Zbogom Oružje”, Galerija FLU, Beograd
2010. “Zbogom oružje”, grafike, Grafički kolektiv, Beograd
2011. Slike, Moderna galerija Narodnog muzeja, Kragujevac
2012. “Đoko Jeremić, drugovi i barok”, slike, Galerija ULUS, Beograd
2013. “Đoko Jeremić, drugovi i barok”, slike, Blok galerija, Beograd
2014. “Kompilacija”, Ulična galerija, Beograd
2015. “Dokumenti”, Tribina Mladih, Kulturni centar Novog Sada
2018. „Tehnicolor Panic“, slike, Moderna galerija Narodnog muzeja, Kragujevac
2021. „Kretanje“, sa Mihailom Stanisavcem i Darkom Stojkovim, Kulturni centar Gornji Milanovac

Rekli su

“Dan kada je zemlja stala” ostaje jedan od kultnih ostvarenja ne samo naučne fantastike već i žanra koji će pre svega obeležiti period zaoštravanja hladnoratovskih ideoloških podela i inteziviranja trke u nuklearnom naoružavanju. Zanimljivo je da je to i film koji je bio svojevrsni stejtment o potrebi za međunarodnim mirom i da se može tumačiti kao tadašnji kritički pogled na militarizam i ksenofobiju. Intersantno je da Jovanović za predmet interesovanja uzima ovaj film zbog današnjih okolnosti, novih antagonizama između istoka i zapada, zveckanja oružjem i nuklernih pretnji. Stanja panike, paranoje, neizvesnosti, straha od “drugog” i nepoznatog je danas sve prisutnije. Pedestih godina su se popularna i mass kultura koristile u propagandne svrhe, ali danas je reč o mnogo naprednijoj industriji i proizvodnji straha i panike, njihovom plasiranju kroz sve medije. Da se vratim na Ivanov izbor kadrova iz filma, koji možda sem u dva slučaja uglavnom ostaju bez tog, kako je naveo, neposrednog govora o temama masovnih stanja panike i straha. Prizori na njegovim slikama su fragmenti, koji tek sagledani u celini otvaraju jedan novi vizuelni sadržaj i narativ kroz koji treba da se nasluti situacija izrazite psihološke tenzije. Važan obrt u radu ostaje i to što nije samo preuzimanje, citiranje postojećih slika (u ovom slučaju pokretnih) i njihovo prevođenje u medij slikarstva (kao vrlo uobičajen postupak). Naime, uvođenje kolorita (proizvoljno tj. po sopstvenom nahođenju) u originalno crno bele vizuelne sadržaje ne daje samo posebnu dimenziju u dramatizaciji scena već mi se čini da je ovde pre svega u funkciji da učini temu živom i reaktuelizovanom. Naposletku, prizori masovnog bega, panike, straha iz filmova postaju deo kolektivne memorije ili zajedničke projekcije mogućeg kraja sveta bez obzira da li isti nestaje u napadu vanzemaljaca ili pod kišom nuklearnih raketa.

Miroslav Karić, istoričar umetnosti
Kustos Muzeja savremene umetnosti u Beogradu

Iz ateljea

Umetnik kaže

Ivan Jovanović

Panika u koloru

 

Slika iz ciklusa Tehnikolor Panic predstavljena je u Ostavinskoj galeriji u ulici Kraljevića Marka u Beogradu. Reč je o ciklusu slika rađenih u tehnici ulja na platnu, kod kojeg je kao polazište uzeta radnja filma The Day the Earth Stood Still (Dan kada je zemlja stala). Film je snimljen crno-belom tehnikom 1951. u produkciji 20th Century Fox, a u režiji Roberta Vajza. S obzirom na to da je sniman pre više od pola veka, film nije izgubio na aktuelnosti u tematskom smislu, te sam nastojao da svojim ciklusom skrenem pažnju na suštinu.

Tema filma je strah od nepoznatog, neizvesnog i stranog u jeku hladnoratovske politike masovnog nuklearnog naoružanja i pretnje ljudskog samouništenja ogromnih razmera. Preuzimajući sliku filma i svodeći je na ogoljenu atmosferu, trudio sam se da transponujem igranu insceniranu paniku, a bojenjem, kolorisanjem filma, po osećaju za hromatske polutonove sivih, stvorim dinamiku i kontrapunkt. Sam naziv ciklusa Tehnikolor Panic nije u službi filma i nije mu namera da ga tek ilustruje već je u službi paradigme čovekove paranoje i opravdanih, a sublimiranih strahova.

Slike su postavljene redosledom koji ne prati hronologiju filma, već sopstveni ritam. Sagledavajući sa leve na desnu stranu, od prve do poslednje, dobija se “rešenje rebusa”.

 

(iz rubrike Reč umetnika, dnevni list Politika, novembar 2017.)