Marija Radoš

Iz kataloga izložbe „proleće-umetnost i društvo“ 14. Prolećni anale, Likovni salon Doma kulture Čačak 2015.

Crteži Predraga Damjanovića mogu biti veoma uznemirujući. Ove slike su inspirisane određenim aspektima popularne kulture, ali i mračnom stranom naše čovečnosti i naše mašte.

Vladana Kosić

Iz kataloga izložbe „Laureati nagrade Veličković“ Galerija Haos, Beograd 2014.

Košmarni prizori ljudi nagriženih ništavilom su preovalađujući motiv u radovima Predraga Damjanovića. Figurativne scene predstavlja nemirnim crtežom sa multipliciranim konturnim linijama i one pred našim očima titraju kao slike koje svakog časa mogu nestati usled prekida prijema signala. Taj prekid prijema vitalnog signala se svakog časa i može dogoditi ako se ljudi ponovo ne okrenu svojim sopstvenim unutrašnjim snagama, kako  Damjanović sugeriše simboličnim apostrofiranjem očiju predstavljenih figura. Duh, viziju i svetlost objedinjuje kovanicom VISIOLUX koju mantrički ponavlja na svojim crtežima a crteže izvodi na zidovima u formuli angažovane ulične umetnosti koja je u biti nosilac poruka.

Slavica Obradinović

Iz kataloga izložbe „Izgubljeni pejzaž“, Galerija „U podrumu“, Beograd 2012.

Poetika Predraga Damjanovića potiče iz slika nasilja koje srećemo svakodnevno na stranicama dnevne štampe i na televizijskom ekranu. Svet „zapping-a“ u kome se violentni sadržaji munjevito smenjuju sa logotipima svetskih brendova i reklamnim spotovima, transfigurisan je kroz crtež – nervaturisan, izblurovan pastelima, nategnut u iščekivanju dramatičnog završetka, dovedenog do klimaksa situacije, do ivice ambisa, beležeći instancu pred sunovraćenje… ovde je crtež na zidu pretvoren u skoro magijski čin: linija postaje formom i iskoračuje u prostor -agresija postaje delom nas,

Mihael Milunović

Iz kataloga izložbe „mladi majmuni(osvajaju grad)“, Galerija Francuskog kulturnog centra Beograd 2010.

Fiziognomika…u radu Predraga Damjanovića, čini se fokusnom odrednicom bejkonovskih portreta…memorisanje diskontinuiteta, uživanja, opsesije, fantazije, subverzije. Kažu da je to kineska umetnost, Mian Xiang, ili jednostavno, Fiziognomika, koja podrazumeva da se sve emocije reflektuju kako u umu, tako i u telu.

Crteži Predraga Damjanovića, kao kakve misaone vežbe, napupeli su i stasali u instalacione eksperimente koji, na bazi njegovih prethodnih serija, raslojavaju i ispituju postojanje u okviru novih medija. Grafiti na zidu, usled svetlosnih intervencija dobijaju osobene izražajne note, koje sada navode na složeniju suštinu od one koju smo razumeli u prethodnim serijama crteža na papiru. Stripovski manir, imolikacija fraza, antiheroji/heroji datog momenta, simuliraju pravdu i nepravdu. Tenzija, patnja, otuđenost i nesigurnost komponuju jedan alfabet novih duševnih stanja. Umetnik ostavlja svoj zidni paraf grafitom/ugljenom, svestan efemernosti postojanja njegove poruke, obzirom na trajanje egzibicionog reda, no dovoljno efektan i jak, da ostane upamćen.

Lorand Hegyi

Iz kataloga izložbe “Local line 3”, Muzej moderne umetnosti, Sent Etjen, Francuska 2010.