„SLIKARSKO-GRAFIČKI POTPISI“
Slađana Marinković
Rekli su
Stvarlaštvo Slađane Marinković prepoznatljivo je proteklih godina i privuklo je pažnju publike i kritike. Grafičar po obrazovanju i stvaralačkom opredeljenju Slađana ostvaruje zapažene grafičke listove izvedene u tehnici akvatinte, unikatnog i čitljivog rukopisa. Znanje i talenat, uz veliku ljubav prema umetnosti iznedrili su pejzaže koji u sebi nose posebno raspoloženje i emocionalnost. U osnovi realistički prikazi prirode sadrže imaginaciju i nadrealizam. Očigledno je poznavanje stvaralaštva starih majstora italijanske renesanse. Za razliku od renesansnog interesovanja za čoveka Slađana Marinković je usredsređena na prirodu, pejzaž koji je u toj epohi bio u drugom planu. Predeli kao jedini motiv i ponovno povezivanje sa krajolikom su obeležje i žudnja savremenog čoveka. Odsustvo ljudi je intenzivno na Slađaninim ostvarenjima, a njeni predeli su magični, aludiraju na kulise gde treba da se odigra bajkovita scena ili drevna bitka.
Vrsno vladanje tehnikom akvatinte omogućilo je umetnici da izgradi sliku bogatu tonskim gradacijama i da opredeljenost za nijanse zelene i plave učini koloristički jakim. Krećući se od najsvetlijih do maksimalno zasićenih nijansi uz prisustvo polutonova kreira izražajne prizore. Difuzno osvetljenje i sfumato efekat doprinose tajanstvenosti koja dopire sa grafika. Odlično izvedenim crtežom izvlači konture i glavne linije stvarajući miniciuozno izvedene prizore prirode. Umeće izrade grafičkih ploča, lični pristup umetničkom delu, puno strpljenja i posvećenosti doprinose nastajanju autentičnih listova.
Slađana Marinković svoje dugogodišnje iskustvo u domenu grafike pretače u slike izvedene u tehnici ulja na platnu. U ciklusu slika ostaje verna grafičkom iskustvu i tradicionalnom slikarstvu. Kompoziciona rešenja sa grafika malog formata uspešno pretače na slike velikog i srednjeg formata. Vladanje slikarskom tehnikom, odličnim crtežom, poznavanjem mogućnosti građenja slike bojom rezultiralo je zapaženim slikarskim ostvarenjima. Sceničnost je i dalje prisutna, novo je uvođenje kolorita, toplih zemljanih tonova, koje je u skladu sa postojećim zelenim i plavim čime se održava utisak monohromnosti. Sada je kadriranje scene slobodnije, umetnica se opredeljuje za nove uglove i krupan plan ulazeći u domen apstrakcije.
Slađana Marinković i na slikama iznedruje bajkovite, nadrealne prizore prirode. Pejzaži su u osnovi realistični i proizilaze iz opčinjenosti šumama, proplancima, livadama iz okoline Krupnja i Valjeva. Svojim senzibilitetom slika predele u koje je utkala lični svet imaginacije zaokupljajući posmatrača emocijom. Umetnica zamrzava čas dana, zaustavlja vreme na trenutak sugerišući smiraj pred intenzivan događaj ili pak onaj koji nastaje nakon turbulentnih dešavanja. Na slikama je svitanje ili sumrak, proleće ili jesen, melanholija ili blaženost, početak ili kraj. Vreme je nedefinisano mi smo u prošlosti, sadašnjosti i budućnosti u isto vreme. Realnost predela postaje nadrealna, a svako u te prizore može da smesti sopstvene snove i njihove aktere. Kroz komunikativnost sa umetničkim delom, mašta se oslobađa, emocije pokreću kao i sećanja na drevne priče i sopstvene uspomene.
Umetnički potencijal i različit pristup u domenu tehnike, otvorenost ka eksperimentu i slikarsko iskustvo, bogati talenat u kontinuitetu donose nova ostvarenja čime stvaralaštvo Slađane Marinković zaslužuje pažnju i interesovanje šire publike i stručnih krugova.
Slavica Obradinović, istoričar umetnosti
Slađana Marinković svoj osobeni pristup gradi na suptilnoj materijalizaciji fenomena svetla u okvirima grafičkog i slikarskog iskaza. Pejzaž je autorkin izbor kao inicijacija čiste likovnosti ali i lične emocije doživljenog. Skladnim ritmovanjem linija, svetla i boje, ona viđeno produbljuje dajući mu vanvremensku dimenziju. Principi lične poetike i umetničke samodiscipline se posebno ogledaju u zahtevnosti tehnike akvatinte grafika u boji. Dosegnuto sazvučje tonova Slađana adekvatnim sredstvima pretače u pejzaže slikane akrilom i uljem. Autorkini putopisi nas ne vode u fizičke, već u tajnovite i magličaste predele duha.
Iz ateljea
Umetnik kaže
Morfologija pejzaža, prostori oslikani šumom i drvećem su tematika mojih slika i grafika. Sačinjeni od jednog ili repetitivnih motiva, usamljeni predeli bez ljudskog prisustva, u kojima svetlost kreira smisaonu i hromatsku celinu. Motiv je samom sebi cilj i kao simbolička i kao piktoralna vrednost. Inspiraciju pronalazim u prirodi, ona me pokreće na razmišljane o univerzalnim temama postojanja, životu, smislu, lepoti jednostavnog, miru, harmoniji. Posmatranje predela pokreće me na istarižavanje likovnih mogućnosti, prenosa doživljenog ushićenja i strahopoštovanja prema prirodi kao veličanstvenoj tvorevini.
Prateći određene predele tokom smene godišnjih doba, doba dana ili vremenskih prilika trudim se da ih što više upijem u sebe, što dublje doživim kako bih to iskustvo ubedljivije pretočila u grafiku, sliku. Prostor, svetlost, ritam koji sami po sebi kreiraju određenu estetsku pojavnost, stvaranjem unutrašnjih slika, prenosim na platno.
Kombinovanjem raznih tekstura, boje nanešene špahtlom ili grubom četkom kao i velikog broja lazura, pokušavam ostvariti specifičnu atmosferu kojoj doprinosi i prigušen intezitet boja. Igra svetlosti i motiva posmatraču nudi hromatsku i kompozicionu harmoniju provocirajući različite mogućnosti likovne predstave doživljenog.
Slađana Marinković