Biti objektivan je gotovo hipotetička težnja; previše je svet obojen iskustvom i ličnim aspiracijama. Zato bi se u startu trebalo pomiriti da biti objektivan znači delom biti i subjektivan. Umetnost, za razliku od drugih disciplina, ima pretenzije da odnos subjekat –> objekat naizmenično premešta sa umetnika na umetničko delo i vice versa. To se dešava vrlo hitro. Poput partije stonog tenisa. Iako je češća pojava da subjekat/umetnik kreira objekat/umetničko delo, neretko je da na trenutke umetničko delo postane subjekat koji umetnika stavlja u poziciju objekta koji trpi radnju. Performans umetnici su primeri da su oni objekti na kojima se vrši umetnički čin, tj. postupak stvaranja umetničkog dela.

Ne mnogo drugačiji od performansa je i proces slikanja. Autor dela odlučuje koliko će njegovo prisustvo biti važno u toku i posle završetka samog umetničkog dela. Umetnica mlađe generacije, Una Knežević, se upušta u avanturu istraživanja odnosa intimnog i javnog, prostora i vremena, ali ključno za ovu izložbu, odnosom subjekta i objekta. Na većini slika su različiti prikazi objektivnog sagledavanja subjekta i subjektivnog percipiranja objekta. Uzevši u obzir da su slike nastale u različitim periodima života i da do sada nisu prikazivane javnosti u ovom kontekstu, one ilustruju zlatnu filosofsku nit koja se održala kroz godine. Umesto da subjektivno interpretira autoportret kao što umetnička praksa predočava, Una Knežević uspeva da, prvo, sebe/subjekta osmotri kao drugog/objekat, a potom da prikaže subjektivan doživljaj te „druge sebe“. To je kao kada u snu sanjamo sebe kao aktera, ali smo istovremeno svesni da to u snu ipak nismo mi. Kroz ovakav pristup motivu, slike postaju umetnička dela sa meta dimenzijama i otvaraju se za mnogostruke interpretacije. Slike Une Knežević poseduju harmoničan spoj kolorita intimista i fovista koji za posmatrača predstavlja neizbrisiv vizuelni doživljaj. Velike površine bele nisu praznine na slici, već su više sedimenti koji sakrivaju lik koji je naslikan. Eklektičnost u izrazu i sposobnost lakog prelaska sa ekspresivnog na narativno, samo govore u prilog usredsređenosti umetnice na prevazilaženje normi i standarda u svetu umetnosti i na isticanje važnosti višestrukog sagledavanja realnosti i pojedinaca.

Aleksandar Rakezić,

Beograd, april 2021.