Tel +651 464 033 04

Kosančićev venac 19, Belgrade 11000

radnim danom od 9 do 19 h

m

This is Aalto. A Professional theme for
architects, construction and interior designers

Top

MILENA MAKSIMOVIĆ KOVAČEVIĆ

  |  MILENA MAKSIMOVIĆ KOVAČEVIĆ

„FOLIE À DEUX“

HEART OF GLASS

FOLIE À DEUX

FOLIE À DEUX

FOLIE À DEUX

EMOTIONAL EXCESS

TOO DEEP, TOO SHALLOW

MIRROR

IGRAČKE PLAČKE

IGRAČKE PLAČKE

LAMENTATION

MILENA MAKSIMOVIĆ KOVAČEVIĆ

Milena Maksimović Kovačević (1975.) diplomirala 1998. i magistrirala 2001. na grafičkom odseku Fakulteta likovnih umetnosti u Beogradu, u klasi prof. Biljane Vuković. Član ULUS-a od 2000. sa statusom samostalnog umetnika od 2001. Od 1995. izlagala na 14 samostalnih i na oko 200 grupnih izložbi u zemlji i inostranstvu. Od 2009. na Doktorskim studijama na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu.
 

Rekli su

…Kombinovanjem različitih grafičkih tehnika, umetnica stvara celinu koja savršeno korespondira sa predstavama. Pomoću svedenih likovnih izraza, Milena kao da naglašava odsustvo svojih likova. Oni uglavnom nemaju lica, oni su pre arhetipovi nego konkretne osobe…

…Njene predstave i teme se izvlače iz unutrašnjeg sveta predstava i prezentuju u jednom čvrsto utemeljenom spoljašnjem svetu. Radove možemo posmatrati i kao svojevrsne „lične ikone” u jednom veoma širokom i raznovrsnom kontekstu, gde se njihova vizuelnost ni u jednom trenutkune dovodi u pitanje, već se istražuje sama promena značenja, ali ne na nivou predmeta, već na nivou shvatanja.

…Milena svojim najnovijim radovima pravi svojevrsnu sintezu uz jedan veoma zanimljiv način izražavanja i prezentovanja koji ujedno spaja i kombinuje tradicionalne i moderne elemente. To su sada celine koje nude novi pogled na stvarnost i jedno humanije poimanje odnosa čoveka i mikrokosmosa u savremenom svetu.

…Na ovim radovima se posebno primećuje ženski rukopis i senzibilitet, jedan poseban osećaj, skoro poetski suptilan, sa kojim Milena prilazi svakoj grafici. Čitanje ovih radova nameće korelaciju sa pop-artom i ideologijom popularne kulture, ali čisto na fenomenološkom planu, jer Milenine predstave možemo posmatrati i kao lična iskustva, male intimne ispovesti. Na izvestan način to je njena strategija preživljavanja i obračuna sa velikim svetom.

…Milena se u svojim radovima ne fokusira na sam predmet i materijalni plan svojih objekata, već na određena perceptivna iskustva i na dileme koje one izazivaju. Ona tako teži prodoru u etičku svrhovitost pomoću određenih simboličkih i metaforičkih značenja u kojima nevinost njenih predstava nije ideološke prirode, već egzistencijalne.

Saša Janjić

(deo uvodnog teksta iz kataloga izložbe u Grafičkom kolektivu, mart-april 2011.)

Likovna istraživanja Milene Maksimović Kovačević tematski osmišljena i realizovana u ciklusima, od najranijih, kao što su Spavači, do recentnih ostvarenja, posvećena su vizuelnoj projekciji kompleksnog unutrašnjeg habitusa Čoveka. Figurativnog prosedea, ovi zapisi o personalnim i opštim psihološkim i emotivnim stanjima, o identitestkim, rodnim i društvenim pozicijama, formulisani su po principu slojevitog harmonizovanja naizgled opozitnih principa. Stvaralačka preokupacija sugerisana i naslovom novih radova Folie à deux („Ludilo u dvoje“), odrednicom za fenomen iz domena psihijatrije, vidljiva je u beskonačnom nizu dualiteta čije „ludilo“ umetnica sublimuje u ideju jedinstva kao pozitivnog iskustva i ishodišta. Mada otvorene za interpretaciju po ključu naučne teorije i filozofskog koncepta, ove snažne vizuelne metafore nisu ograničene isključivo na omaž i ilustraciju superiornog i analitičkog intelektualnog diskursa; njihovu vitalnost u inicijalnom-kreativnom i potonjem perceptivnom činu potvrđuje uosećavanje bazičnih iskustvenih, ljudskih, najintimnijih i osetljivih niti sopstva. Dualistički strukturisan svet, umetnica na formalnom i simboličkom planu predstavlja pre svega odnosima muške i ženske figure, a njegovu složenost i unutrašnju dinamiku ističe poigravajući se varijabilnim kompozicionim rešenjima. Fokusiranog ili odsutnog pogleda, likovi u meditativnoj atmosferi deluju kao da vode neme razgovore; prizor koji se može čitati i kao savremena interpretacija renesansne teme Sacra Conversazione. Statičnost simetrije u pozicioniranju tela oživljena je repetitivnim postupkom, neretko preklapanjem punih volumena sa umnoženim i koloristički akcentovanim konturama, odnosom celovitih i fragmentisanih motiva i/ili površina samog otiska i iluzijom titravog optičkog efekta koji deluje kao vizuelni eho. Iako sa dozom nadrealističkog u kolažnom postupku jukstaponiranja i preplitanja motiva, efekti tenzije, bučne ekspresije i oštrih rezova/grubih šavova izbegnuti su zahvaljujući prepoznatljivoj suptilnosti i suverenom umeću kojim umetnica materijalizuje grafički otisak. Upravo ta naglašena taktilnost površine, osobenost ovog autorskog rukopisa, stvara utisak uslojavanja fragilnih prozirnih opni koje poseduju moć blagotvornog učinka, posebno u svetu današnjice obeleženom pandemijom kada je dodir kao osnovni vid kontakta, senzitivnog iskustva i spoznaje gotovo stigmatizovan i zabranjen…stvaralački odgovor na aktuelni vapaj za „samo malo tog ljudskog dodira“ (B. Springstin).
O ikonografskom bogatstvu Mileninih grafika svedoče i fragmenti bestijarijuma, organske forme i anatomske zabeleške koji deluju u sinergiji sa citatima ikoničnih predstava iz istorije umetnosti. Materija i duh, biološki diverzitet i kulturno nasleđe postavljeni su u istu semantičku ravan i bez hijerarhijske podele po značaju skupa ispisuju veličanstvenu odu životu i punoći njegovih oblika i cikličnih promena, rađanja i nestajanja. Pa tako linearno klupko nalik kapilarnoj mreži na jednoj grafici se transformiše u treperava krila Đotovih anđela na drugoj, potom u penuše vrhove Hokusajevih talasa i dalje u beskraj mogućih metamorfoza. Nije li toj ideji bliska i poetika živog kadra u filmu Stalker, čuvenom delu Andreja Tarkovskog, koji u plitkoj barskoj vodi otkriva krhotine raznih predmeta, novčiće i detalj Gentskog oltara van Ajka? Nalik magičnoj opseni i snoviđenju, figure u ovim grafičkim celinama se pojavljuju i iščezavaju na površini lista, one su višeglasje govora i šapata, vizuelizacija paralelnih tokova svesti. Upravo je Virdžinija Vulf, jedan od nosilaca ovog modela pripovedanja u modernoj književnosti, u liku Orlanda pomirila dva pola u jednom telu – “Different sex. Same person”. Može se reći da i Milena Maksimović Kovačević, shodno svojim stvaralačkim uporištima, u korpusu svakog pojedinačnog dela suočavanjem polova, a u najširem mogućem smislu tog pojma, nudi viziju lepote i spoznaje koja se ostvaruje kroz preispitivanje, usaglašavanje i jedinstvo u raznorodnosti.

Miroslav Sapundžić
mart 2021.

Iz ateljea

Umetnik kaže

Predmet umetničkog projekta Folie à deux zasnovan je na promišljanju različitih aspekata dualizma u figuraciji kroz odnos večnih dualiteta: telo-um, muško- žensko, spoljašnje-unutrašnje, ja- drugi, subjektivno-objektivno, privatno-javno, a sredstvo jeoptimalna upotreba ponavljanja i konstituisanje slike slojevima kao medijske mogućnosti štampe. Dualizam, kojim se na mojim radovima u ovom istraživanju bavim na više nivoa, može se povezati sa pojmom pozajmljenim iz psihologije folie à deux, koji u doslovnom prevodu znači ludilo u dvoje, a odnosi se na poremećaj koji nastaje tako što dvoje emotivno veoma bliskih ljudi, posle izvesnog vremena, počinju da u potpunosti dele iste sumanute ideje, fanatična uverenja, fobije, pa i psihopatsko ponašanje. Po Fromu, uzrok vaskolike čovekove teskobe je u težnji da prevaziđe svoju izdvojenost i usamljenost i on to čini kroz drugog, kroz sjedinjavanje u iskustvu ljubavi, koje je može biti čulno, emotivno i duhovno. Nemogućnost da se to sjedinjenje realizuje i da se polarnost prevaziđe dovodi do frustracije, teskobe iotuđenja, koje je slika veka u kome živimo. Pokušavam to da predstavim kroz korelaciju dve individue i konteksta u koji ih smeštam.

Služeći se logikom grafike, koja prati moj mentalni tok, rad delim na nekoliko slojeva od kojih je svaki, u tehničkom smislu, poseban prolaz, a u idejnom istražujem neke aspekte dualizma krozprikaz pojedinih njegovih vidova. Tela, koja su u izvesnom odnosu u prostoru, iste figure ponovljene, nekoliko puta u minimalno promenjenoj „scenografiji“ u drugačijoj korelaciji sa drugom matricom-figurom, ilustruju dualistički odnos koji se između njih dešava. Odnosindividua koje su predstavljene i kontekst u koji su smeštene, a koji je često prikaz nemogućnosti da se sjedinjenje između njih irealizujeiprevaziđe, predstavlja frustraciju, teskobu, lično preispitivanje iz ugla žene/majke/umetnice/autorke.

Radovi su izvedenikombinacijom tehnika duboke (akvatinta, bakropis, rezervaž), visoka štampe, chine colle-a, štampani na grafičkim papirima standardnih galerijskih dimenzija (Fabriano 70x100cm, Hanne Muller 105x 78cm), na nekim radovima u kombinaciji sa pirinčanim papirom.

Milena Maksimović Kovačević