Tel +651 464 033 04

Kosančićev venac 19, Belgrade 11000

radnim danom od 9 do 19 h

m

This is Aalto. A Professional theme for
architects, construction and interior designers

Top

UNA KNEŽEVIĆ

  |  UNA KNEŽEVIĆ

„AUTOPORTRET“

IZ SERIJE SLIKA AUTOPORTRET

BEZ NAZIVA

BEZ NAZIVA

IZ SERIJE SLIKA AUTOPORTRET

IZ SERIJE SLIKA AUTOPORTRET

IZ SERIJE SLIKA AUTOPORTRET

IZ SERIJE SLIKA AUTOPORTRET

BEZ NAZIVA

BEZ NAZIVA

IZ SERIJE SLIKA AUTOPORTRET

UNA KNEŽEVIĆ

Una Knežević (1990) vizuelna umetnica iz Beograda, završila je Visoku građevinsko-geodetsku školu, smer arhitektura. Osnovne akademske i master studije završila je na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu, na katedri za slikarski odsek, u klasi red. prof. Milete Prodanovića. Dobitnica je nagrade za sliku malog formata „Ljubica Sokić, profesor ALU“ 2017. godine, koja se dodeljuje na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu. Od 2020. godine je član ULUS-a. Trenutno je na doktorskim studijama slikarstva na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu. Izlagala je na brojnim grupnim izložbama i tri samostalne izložbe. Živi i stvara u Beogradu.

Rekli su

Biti objektivan je gotovo hipotetička težnja; previše je svet obojen iskustvom i ličnim aspiracijama. Zato bi se u startu trebalo pomiriti da biti objektivan znači delom biti i subjektivan. Umetnost, za razliku od drugih disciplina, ima pretenzije da odnos subjekat –> objekat naizmenično premešta sa umetnika na umetničko delo i vice versa. To se dešava vrlo hitro. Poput partije stonog tenisa. Iako je češća pojava da subjekat/umetnik kreira objekat/umetničko delo, neretko je da na trenutke umetničko delo postane subjekat koji umetnika stavlja u poziciju objekta koji trpi radnju. Performans umetnici su primeri da su oni objekti na kojima se vrši umetnički čin, tj. postupak stvaranja umetničkog dela.

Ne mnogo drugačiji od performansa je i proces slikanja. Autor dela odlučuje koliko će njegovo prisustvo biti važno u toku i posle završetka samog umetničkog dela. Umetnica mlađe generacije, Una Knežević, se upušta u avanturu istraživanja odnosa intimnog i javnog, prostora i vremena, ali ključno za ovu izložbu, odnosom subjekta i objekta. Na većini slika su različiti prikazi objektivnog sagledavanja subjekta i subjektivnog percipiranja objekta. Uzevši u obzir da su slike nastale u različitim periodima života i da do sada nisu prikazivane javnosti u ovom kontekstu, one ilustruju zlatnu filosofsku nit koja se održala kroz godine. Umesto da subjektivno interpretira autoportret kao što umetnička praksa predočava, Una Knežević uspeva da, prvo, sebe/subjekta osmotri kao drugog/objekat, a potom da prikaže subjektivan doživljaj te „druge sebe“. To je kao kada u snu sanjamo sebe kao aktera, ali smo istovremeno svesni da to u snu ipak nismo mi. Kroz ovakav pristup motivu, slike postaju umetnička dela sa meta dimenzijama i otvaraju se za mnogostruke interpretacije. Slike Une Knežević poseduju harmoničan spoj kolorita intimista i fovista koji za posmatrača predstavlja neizbrisiv vizuelni doživljaj. Velike površine bele nisu praznine na slici, već su više sedimenti koji sakrivaju lik koji je naslikan. Eklektičnost u izrazu i sposobnost lakog prelaska sa ekspresivnog na narativno, samo govore u prilog usredsređenosti umetnice na prevazilaženje normi i standarda u svetu umetnosti i na isticanje važnosti višestrukog sagledavanja realnosti i pojedinaca.

Aleksandar Rakezić,

Beograd, april 2021.

Iz ateljea

Umetnik kaže

Prvi ciklus koji sam započela kroz crtež, je bio autoportret kao motiv istraživanja. To je bilo praktično rešenje, da obezbedim sebi stalno posmatranje prilikom crtanja. Kroz veliki broj istraživanja samog lica i njegovih elemenata, nikada nisam imala pritisak da crtež tj. zapis mora da liči. Sloboda da se igram sa elementima i samim procesom je bila ključna. Radovi su se kretali od onih studioznih i detaljnih, do onih koji su zabeleženi u dahu i krajnje apstraktni. Kod autoportreta kao najintimnijeg zapisa, konstantno ponavljanje motiva raskida vezu sa zakonima očekivanog portreta i otkriva iskustvo svakodnevnog posmatranja. Portret za mene predstavlja razigranu površinu koja reflektuje sva unutrašnja zbivanja, razmišljanja, konflikte, sećanja, želje, snove i strahove. Svakodnevno beleženje je predstavljalo neku vrstu dnevnika. Kasnije sam za predložak koristila fotografije iz foto albuma, na kojima sam ja, uslikana od strane mojih roditelja i rođaka. 

Pitanja koja su me uvek zanimala, i za čijim sam odgovorima uvek tragala. Ko sam „ja“? i šta je „ja“ neke osobe. Umetnost možda neće dati jasne i precizne odgovore, ali će svakako podići svest.

Una Knežević